Фото: илустрација
За разлику од акрила, уље се суши данима, па чак и мјесецима, што сликарима омогућава да сатима мијешају нијансе директно на платну, постижући савршене прелазе.
Занимљиво је да су се у прошлости пигменти добијали из природе, од полудрагог камења попут лапис лазулија за краљевску плаву, па све до егзотичних смола.
Стари мајстори су своје рецептуре чували као најстроже тајне, мијешајући пигменте са ланеним или ораховим уљем.
Данас знамо да су нека од најпознатијих дјела, попут "Мона Лизе", преживјела вијекове управо захваљујући спором оксидирању уља које ствара заштитни слој.
На екстремној хладноћи оне постају крте и могу да испуцају, док на високим температурама омекшају. Зато се највреднија свјетска дјела чувају у музејима са строго контролисаном влажношћу и температуром ваздуха.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.