Занимљивости о мркви

Свака мрква коју данас грицкамо има дугу и шаролику историју. Вјерује се да је првобитна, култивисана мрква настала у подручју Авганистана прије више од хиљаду година. Међутим, за разлику од данашње, она није била наранџаста! Ране сорте мркве биле су љубичасте, бијеле или жуте боје. Наранџасту мркву, коју сви данас познајемо, узгојили су тек у Холандији током 17. вијека, највјероватније у част династије Оранж-Насау. Осим историјских изненађења, мрква је права ризница здравља.

Њена најпознатија карактеристика је висока концентрација бета-каротена, пигмента који јој даје наранџасту боју и по којем је добио име. Тијело бета-каротен претвара у витамин А, који је кључан за вид, здравље коже, зуба и имуни систем. Занимљиво је да кувана мрква може бити још бољи извор бета-каротена, јер топлотна обрада помаже нашем тијелу да га лакше апсорбује. Мрква садржи и природне шећере (сахарозу, глукозу, фруктозу), због чега има пријатан, слаткаст укус, па је одлична и за колаче. Такође је једна од ријетких култура које могу да преживе зиму у земљи; што је дуже у хладноћи, њен укус постаје све слађи.

За крај, "бејби мркве" које купујемо у радњама нису посебна сорта, већ се обичне мркве једноставно обрађују и обликују како би биле мање и атрактивније за грицкање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.