Занимљивости о лаванди

Најстарији писани документи у којима се спомиње лаванда датирају из доба прије Христа.

Лаванда се под именом нард, које су први увели стари Грци према истоименом граду у Сирији, спомиње у Библији.

У Старом завјету набрајају је с другим скупоцјеним зачинима, спомиње се као једно од мирисних уља којима се намирисала Јудита прије завођења непријатељског војног команданта, којег је након тога убила да би спасла Јерусалим. Краљица од Сабе поклонила је краљу Соломону управо лаванду.

У Новом завјету Марија маже Исусова стопала уљем нарда. Међутим, поред свих ових писаних ријечи о магичној лаванди, наводно је лаванда једна од биљака које су Адам и Ева понијели са собом при изласку из раја. У нешто старијој историји древни Египћани користили су је за мумифицирање, а Феничани и Арапи правили су познате парфеме од лаванде.

Наводно се Клеопатра послужила мирисом лаванде како би завела Цезара и касније Марка Антонија.

Римљани су користили лавандино уље за купање, освјежење простора, заштиту од комараца и мува, дезинфиковање рана и као додатак мјешавинама биља за пушење. Управо отуда данас увријежено име лаванда и лавандула, од латинског коријена лаваре (прати) или ливендула (модар, плавичаст).

Сматра се да су Арапи донијели лаванду у Грчку, одакле се она проширила Медитераном негдје 600. године п.н.е. У Енглеску и Француску је стигла посредством Римљана, а сљедећа одредница јој је била Америка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.