Занимљивости о грожђу

Према најстаријим азијским и египатским споменицима, може се закључити да је култура винове лозе постојала прије 8.000 до 12.000 година, а сигурни подаци из Египта, старији од 6.000 година (призори бербе и прераде грожђа у вино осликани су на гробници Птах-Хотепа у Мемфису).

Грожђе је, дакле, једна од најстаријих узгајаних воћних врста. Иако се вијековима узгајало за производњу вина, тек у 16. вијеку узгојено је стоно грожђе. У Библији се спомиње да је Ноа засадио винову лозу након што се послије потопа срећно искрцао на новом тлу. Винова лоза дуговјечна је биљка, у Бургундији су познате лозе старе 400 и више година, а Плиније спомиње лозу стару и 600 година. Ароматичне твари најзаступљеније су у кожици грожђа, а чине их етерична уља с естерима.

Бербу треба обавити 7 до 10 дана прије пуне зрелости, а то се вријеме одређује праћењем накупљања шећера и киселина. За грожђе је одавно познато да чисти организам те да потиче метаболизам управо због садржаја минерала и киселина. Ако желите у потпуности осјетити његов прави укус и мирис извадите га из замрзивача 30-ак минута прије послуживања, не може се замрзнути. Црно грожђе садржава већу количину жељеза него бијело. Црно грожђе је киселије, с мање шећера, а бијело садржава више шећера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.