Фото: Илустрација
Тренутно, око 10 одсто копна на Земљи је прекривено глечерским ледом, укључујући саме глечере, поларне капе и ледене плоче на Гренланду и Антарктику. Ове површине покривају преко 15 милиона квадратних километара. Глечери садрже око 69 одсто укупне количине слатке воде на планети. На врхунцу посљедњег леденог доба, покривали су око 32 одсто укупне копнене површине Земље. Почев од раних деценија 14. вијека, па све до средине 19. свијет је био у такозваном "малом леденом добу", када су температуре биле константно довољно ниске да глечери напредују у многим областима на свијету.
У САД глечери прекривају преко 90.000 квадратних километара, а већина је наравно лоцирана на Аљасци која садржи 87.000 квадратних километара леденог покривача. Када би се сав лед с копна растопио, ниво мора би порастао за око 70 метара. Иначе, ледени глечерски кристали могу бити велики попут тениске лоптице. Лед из ледника често изгледа плавичасто, јер постаје веома густ и без мјехурића. Године притиска постепено га чине све гушћим, истјерујући мале ваздушне џепове између кристала. Најдужи глечер у Сјеверној Америци је Берингов глечер на Аљасци, дуг 190 километара.
Глечер Кутија у Пакистану држи рекорд као најбржи леднички талас. Године 1953., за само три мјесеца се помјерио више од 12 километара, што је око 112 метара дневно. У америчкој савезној држави Вашингтон, која посједује највећу глечерску област у САД без Аљаске, ледници који се топе обезбјеђују 1,8 билиона литара воде сваког љета. Највећи глечер на свијету је Ламберт-Фишер глечер на Антарктику. Дугачак 400, а широк до 100 километара, овај ледени ток дренира око осам одсто антарктичке ледене плоче. У неким областима, лед на Антарктику је дебео до 4,7 километара. С антарктичких ледених наслага, могу се одвалити праве ледене планине дугачке преко 80 километара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.