Сутра проглашење имена маскота Експа 2027 – Игра која нас је поново спојила

Здраво, када сте се посљедњи пут играли? Не успут, већ искрено, онако како се игра када заборавите на године, обавезе и правила. Управо тим питањем започела је кампања за избор имена маскота Експа 2027 Београд – једноставно, лично, без помпезних слогана и великих ријечи. Али са јасном поруком: игра је покретач. Она буди радозналост, рађа идеје и помјера границе, појединачне и друштвене.

Управо зато позив је био јасан: хајде да се поново играмо сви и заједно дамо имена маскотама које ће представљати Експо 2027, Београд и Србију пред цијелим свијетом. Позив је прихваћен. Грађани су бирали и гласали, остављајући лични печат у процесу који превазилази симболику. Јер ово није само прича о маскотама. Ово је прича о нама и о културном идентитету који са поносом желимо да представимо планети.

Гласање је почело 19. маја, са циљем да имена маскота одразе дух Београда и Србије, али и вриједности Експа 2027: игру, иновације, спорт, музику и заједништво. Ови мали суперхероји нису само симпатични ликови; они су амбасадори идеје да се људи, без обзира на разлике, могу повезати кроз игру и радост стварања. Зато је важно да њихова имена буду резултат заједничког избора, јер сви смо дио ове приче.

Грађанима су понуђени парови имена: Растко и Милица, Момчило и Тамара, Бео и Бела, Змај и Лира, Виктор и Ада, Витез и Арија, Миха и Ника, Волт и Луна, Ринге и Раја, Еци и Пеци, Ритам и Динамика, Сава и Нада, Зврк и Чигра. Сваки пар пратила је кратка прича о карактеру и шарму маскота, како би избор био лакши, личнији и инспиративнији.

Зашто су маскоте толико важне? Зато што велике манифестације памтимо по емоцијама. Маскоте су њихов највидљивији симбол, осмијех добродошлице и мост између теме догађаја и публике. Оне не нестају када се рефлектори угасе; остају дио колективног сјећања и националног идентитета. Експо, као међународна манифестација, његује традицију маскота још од 1984. године, а оне од тада носе кључне вриједности изложбе и елементе културе земље домаћина. И данас се, са осмијехом, сјећамо Вучка из Сарајева (маскота Олимпијских игара 1984), Загија из Загреба (Универзијада 1987), Кура из Севиље (Свјетска изложба 1992) или Флувија из Сарагосе (Специјализована изложба 2008).

Ни Експои нису изузетак. Прва званична Експо маскота, Сејмор де Фер са Експа у Њу Орлеансу 1984. године – бијели пеликан у плавом смокингу и цилиндру – превазишла је оквире саме изложбе, гостовала у Бијелој кући и завршила у збирци Смитсонијан Националног музеја америчке историје. Севиља је 1992. свијету дала чувеног Кура, док су Лисабон и Сарагоса представили маскоте које су се нашле чак и у цртаним филмовима и на поштанским маркама.

Данас, након завршеног гласања за имена маскота Експа 2027, једно је сигурно – направили смо важан корак. Показали смо да игра и даље има моћ да нас повеже и да заједно можемо да стварамо симболе који трају. Београд и Србија на Експо 2027 не излазе само са пројектом и инфраструктуром, већ са душом, осмијехом и причом у којој свако од нас има своје мјесто.

Имена маскота Експа 2027 биће свечано проглашена у четвртак, 29. јануара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.