Шта очекује науку у 2026. години: Од лета ка Мјесецу до нових тестова за рак

Нови системи вјештачке интелигенције, другачији од данашњих, персонализоване промјене гена у циљу лијечења ријетких генетских поремећаја, нови тестови за откривање рака, летови ка Мјесецу и Марсу, океанско бушење, као и надоградња Великог хадронског сударача… Ово су главне научне приче које нас очекују у 2026. години.

Тако предвиђа научница и научна новинарка Мирјам Надаф у тексту за Натуре, као и у подкасту за овај научни портал.

Вјештачка интелигенција у служби науке
"Научна истраживања заснована на вјештачкој интелигенцији (АИ) остварила су велике скокове ове године, и она је ту да остане. АИ агенти који интегришу неколико великих језичких модела (ЛЛМ) за обављање сложених процеса у више корака вјероватно ће се користити шире, неки од њих и уз минималан људски надзор. Наредна година би могла донијети чак и прве значајне научне пробоје које је направила АИ. Међутим, интензивнија употреба могла би открити и озбиљне пропусте у неким системима", навела је она и додала:

"Ова година донијеће и технике које превазилазе ЛЛМ моделе, чија је обука веома скупа. Новији приступи се фокусирају на дизајнирање малих АИ модела који уче из ограниченог скупа података и могу се специјализовати за рјешавање специфичних логичких загонетки. Ови системи не генеришу текст, већ обрађују математичке приказе информација. Ове године је један такав мали АИ модел побиједио масивне ЛЛМ моделе на тесту логике".

Персонализоване генске терапије
"2026. би могла донијети покретање два клиничка испитивања за развој персонализованих генских терапија за дјецу са ријетким генетским поремећајима. Ови напори су наставак лијечења Кеј-Џеј Малдуна, дјечака са ријетким метаболичким поремећајем који је примио ЦРИСПР терапију прилагођену исправљању његове специфичне мутације која изазива болест", написала је Мирјам Надаф и додала:

"Други тим се нада да ће 2026. године започети слично испитивање за генетске поремећаје имуносистема.“

Тестови за рак
"Очекује се да ће британско клиничко испитивање теста крви који открива око 50 врста карцинома прије појаве симптома објавити резултате ове године. Тест скенира фрагменте ДНК које ћелије рака испуштају у крв и може прецизно да одреди врсту ткива или орган из којег сигнал долази. У испитивању је учествовало више од 140.000 људи, а ако резултати буду обећавајући, британске здравствене власти планирају да уведу овај алат у болнице широм земље", навела је ауторка..

Гужва на Мјесецу
Она подсјећа да ће ове године бити убрзане мисије на Мјесец. Мисија НАСА Артемис ИИ требало би да пошаље 4 астронаута на лет до орбите Мјесеца. Овај планирани десетодневни лет био би прва мисија с људима до Мјесеца од 1970-их година и припрема за наредну мисију слијетања људи на лунарну површину.

"Кина такође припрема лансирање у низу својих лунарних сонди Чанг’е-7 у августу. Мисија ће користити летјелицу типа скакач са способношћу ублажавања удара. Циљ је слијетање близу јужног пола, региона пуног стијена и кратера, познатог по томе што је веома захтјеван за слијетање“, написала је Надаф.

Марсови сателити
Истраживачи се, додаје, окрећу и ка Марсу. Јапан планира да лансира прву мисију до два сателита Црвене планете – Фобоса и Дејмоса, а свемирски брод требало би да прикупи узорке са површине Фобоса и донесе их на Земљу 2031.

Такође, Европска свемирска агенција планира да лансира ПЛАТО, сателит за лов на планете, крајем године. Са 26 камера, он ће пратити 200.000 звијезда и идентификовати "Земљине близанце" са температурама које дозвољавају воду у течном стању. Осим тога, индијска прва соларна мисија, Адитја-Л1, посматраће Сунце током соларног максимума, врхунца циклуса од око 11 година.

"Буши, само буши"

"Очекује се да ће кинески брод за океанско бушење Менг Шианг кренути на своју прву научну експедицију. Брод је дизајниран да буши до 11 километара кроз океанску кору до Земљиног омотача и прикупља узорке. Овај рад ће помоћи истраживачима да сазнају како се формира океанско дно и шта покреће његову тектонску активност", написала је Мирјам Надаф и додала:

"Као узбудљив догађај за физичаре, Велики хадронски сударач (ЛХЦ) у ЦЕРН-у требало би да буде значајно надограђен 2026. године. ЛХЦ ће сударити своје посљедње честице у наредне три године прије него што се угаси ради инсталације машине монструозног интензитета, познате као Хигх-Луминоситy ЛХЦ, која ће почети са радом 2030. године. У међувремену, Национална акцелераторска лабораторија Ферми (Фермилаб) у Батавији нада се да ће у априлу завршити изградњу Му2е детектора. Експеримент ће тестирати да ли муон, мистериозна и изузетно кратковјечна субатомска честица, може да се претвори у електрон без стварања додатних честица. Очекује се да ће прикупљање података почети 2027", преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.