Седамнаестогодишњак освојио 250.000 долара: Ријешио математички проблем на којем су стручњаци годинама радили

У ријетком достигнућу, седамнаестогодишњи ученик из Пенсилваније освојио је главну награду од 250.000 долара на престижном такмичењу „Regeneron Science Talent Search 2026“, након што је уз помоћ посебно осмишљеног компјутерског алгоритма ријешио сложен проблем који се тиче ријетких тродимензионалних геометријских облика, преноси Тајмс оф Индија.

Конор Хил из Порт Матилде у Пенсилванији развио је рачунарску методу за класификацију сложене групе облика познатих као нобили полиедри. Његово истраживање открило је двије бесконачне структурне породице, као и тачно 146 изолованих примјера, чиме је завршена класификација на којој су математичари годинама радили.

Резултат му је донио прво мјесто на једном од најпрестижнијих научних такмичења за средњошколце у Сједињеним Америчким Државама.

Како је Конор Хил ријешио проблем из геометрије

Полиедри су тродимензионална тијела састављена од равних површина, правих ивица и тјемена. Познати примјери су коцке, пирамиде и октаедри.

Нобили полиедри су знатно сложенији. Одликује их висок степен симетрије – свака страна има исти облик, док свако тјеме има исти распоред страна које га окружују.

Истраживачи су већ раније идентификовали двије бесконачне породице нобилих полиедара. Међутим, тачан број изолованих примјера и даље је био непознат.

До 2020. године било је потврђено 61 изоловано тијело, али су математичари претпостављали да их постоји још много више.

Хил је проблему приступио из рачунарске перспективе.

Умјесто да директно покушава да испита практично бесконачан број тродимензионалних облика, он је геометријски проблем превео у алгебарске и полиномске једначине.

На тај начин његов програм је успио да проблем сведе на коначан број могућности које су могле систематски да се провјере.

Детаљно рачунарско испитивање на крају је показало да постоје тачно 146 изолованих нобилих полиедара, поред двије бесконачне породице.

„Велики проблем треба подијелити на мање дијелове“

Хил је објаснио да је управо промјена математичког приступа била кључна за његов успјех.

„Превођењем проблема у другачији математички оквир могао сам да га сведем на коначан скуп који је заправо могао да се ријеши“, рекао је Хил.

Његово интересовање за нобиле полиедре почело је преко једне онлајн заједнице посвећене геометрији, гдје се о овом проблему разговарало као о отвореном математичком изазову.

За Хила је овај пројекат показао и како математика може да помогне у рјешавању проблема који превазилазе границе чисте геометрије.

„Наука нам даје концепте, али математика нам омогућава да их формализујемо и примијенимо. Када рјешавамо велике проблеме, кључно је да их разбијемо на мање дијелове којима математика може да се позабави. Пробоји се често дешавају када неко повеже идеје из различитих области“, објаснио је.

Овакав приступ могао би да има примјену и у другим областима, укључујући рачунарску математику и научно моделовање.

И други млади истраживачи привукли пажњу

Хил је био један од 40 финалиста који су на такмичењу „Regeneron Science Talent Search 2026“ заједно добили више од 1,8 милиона долара награда.

Друго мјесто освојио је седамнаестогодишњи Едвард Канг из Њу Џерсија, који је развио алат заснован на вјештачкој интелигенцији за преглед мрежњаче. Његов систем осмишљен је тако да препознаје суптилне обрасце на крвним судовима који су повезани са аутизмом и ADHD-ом.

Треће мјесто припало је седамнаестогодишњој Ирис Шен из Тексаса, чије је истраживање било усмјерено на проналажење потенцијалних третмана за рак крви, при чему је као модел за тестирање користила шкољке.

Маја Ађмера, предсједница и извршна директорка организације „Society for Science“, похвалила је младе истраживаче због тога што су се ухватили у коштац са изузетно захтјевним проблемима.

„Њихова смјела визија и истрајност показују како изгледа сљедећа генерација оних који рјешавају проблеме – и зашто је наша будућност у сигурним рукама“, рекла је она.

Хил на јесен одлази на MIT

Хилов успјех долази у тренутку када се припрема за нови велики академски изазов.

Овај тинејџер планира да на јесен упише Масачусетски технолошки институт (MIT), гдје намјерава да настави да се бави рачунарском математиком.

Његова награда од 250.000 долара представља изузетан резултат за рјешавање проблема који је почео као питање о апстрактним геометријским облицима. Ипак, његов већи значај можда лежи управо у методи коју је развио.

Претварањем наизглед бесконачног математичког проблема у коначну рачунарску претрагу, Конор Хил је показао како алгоритам који је осмислио један средњошколац може да помогне у рјешавању питања које је годинама остало отворено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.