НАСА показала како Земља изгледа под утицајем гравитације: Нисте спремни за ово!

На први поглед, Земља дјелује готово сферично. Међутим, када се посматра начин на који је гравитација распоређена широм планете, њена површина добија потпуно другачији изглед.

NASA је објавила упечатљиву визуелизацију геоида, математичког модела који показује како би изгледала глобална површина океана када би на њу утицали само гравитација и Земљина ротација.

КАДА БИ ОКЕАНИ БИЛИ ПОТПУНО МИРНИ

На тој визуелизацији Земља више не изгледа као правилна лопта, већ подсјећа на неравни „кромпир“.

Ипак, такав изглед није стварно видљив голим оком. NASA је разлике у висини геоида намјерно увећала чак 10.000 пута како би их било могуће јасно приказати, преноси Euronews.

Разлог за ове неправилности крије се у самој грађи Земље. Гравитација није једнака на свим дијеловима планете, јер маса није равномјерно распоређена ни унутар Земље, нити на њеној површини.

Када би океани били потпуно мирни – без плиме и осеке, таласа, вјетрова и морских струја – њихову површину одређивали би гравитација и ротација Земље. Она не би била савршено глатка, већ би имала бројна блага узвишења и удубљења.

Управо такву замишљену површину представља геоид. Ријеч је о математичком моделу Земљиног гравитационог поља који представља теоријски ниво мора, замишљен као да се протеже преко читаве планете, чак и испод континената.

То, међутим, није стварни облик Земљине физичке површине.

ЗАШТО ЗЕМЉА ИЗГЛЕДА КАО „КРОМПИР“?

Планине, дубокоморске бразде и разлике у густини материјала унутар планете мијењају локално гравитационо поље.

Тамо гдје постоји већа количина масе, гравитација је нешто јача и привлачи воду ка том подручју, стварајући узвишење на замишљеној површини геоида. На другим мјестима, гравитациони утицај је слабији, па се формирају удубљења.

Иако визуелизација NASA-е приказује Земљу као веома неравну, стварне разлике су много суптилније. Разлика између највише и најниже тачке геоида износи око 191 метар.

ОГРОМНА КОЛИЧИНА ПОДАТАКА

Референтни ниво представља гладак, благо спљоштен математички модел Земље који научници користе као основу за мјерење ових одступања.

Другим ријечима, када се разлике увећају 10.000 пута, настаје драматична слика планете која изгледа готово деформисано. У стварности, та одступања су релативно мала у поређењу са величином Земље, али су научно изузетно значајна.

Ова визуелизација није заснована на претпоставци, већ на огромној количини података. Научници су користили више од милијарду посматрања прикупљених помоћу 19 сателита током 15 година.

Међу мисијама које су дале кључне податке налазе се Gravity Recovery and Climate Experiment (GRACE), коју су реализовали NASA и њемачки Центар за ваздухопловство и космонаутику, као и мисија Gravity Field and Steady-State Ocean Circulation Explorer (GOCE) Европске свемирске агенције.

Подаци прикупљени из свемира омогућавају научницима да веома прецизно проучавају гравитационо поље Земље и његове промјене.

То је важно и зато што се распоред масе на планети непрестано мијења. Вода се помјера кроз океане и ријеке, лед се накупља или топи, а различити процеси на површини и унутар Земље мијењају распоред масе.

Праћењем тих промјена научници могу боље да разумију како се Земљин гравитациони систем мијења током времена.

ВАЖАН НАУЧНИ АЛАТ

Геоид зато није само занимљива визуелизација која Земљу претвара у „кромпир“. Он представља важан научни алат који се користи у проучавању наше планете, али и у практичним областима попут израде карата, геодетских мјерења и навигације.

Иако Земља у стварности није ни приближно тако „изобличена“ као на приказу, ова визуелизација открива нешто важно: гравитација није свуда иста, а распоред масе унутар планете оставља својеврстан невидљиви отисак на њеном облику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.