Савјети злата вриједни: Како безбједно плаћати током одмора

Сезона је годишњих одмора када је више грађана у прилици да плаћа у иностранству, а савјетник у Одељењу за производе и пословну подршку Динацард система у Народној банци Србије Светлана Василић савјетује да је на пут најбоље понијети и кеш и картицу а прије путовања отићи до своје банке и информисати се о коришћењу картице у иностранству, како би трошкови плаћања били мањи.

"Грађани би у банци требало да се информишу да ли картица коју планирају да користе у иностранству тамо може да се користи а друга ствар коју им савјетујемо да провјере јесте које су тарифе накнада. Оне су јасно наведене у сваком тарифнику банке и по типу картице може да се види које се тарифе примјењују за подизање готовине на банкомату и на ПОС терминалу", рекла је она за Тан‌југ.

Сљедећа ствар, коју би према њеним ријечима, ваљало провјерити са банком јесте курс који ће се примјењивати приликом конверзије, као и да ли ће рачун бити задуживан у еврима или динарима.

На пут би, сматра Василић, требало понијети и кеш и картицу, при чему је картица мало комфорнија за коришћење и њоме се брже плаћа а уколико се понесе картица не мора се јурити до мјењачнице како би се промијенио новац, уколико неко рецимо има евре а налази се изван еврозоне.

"Картица је сигурнија и у случају крађе, јер и када буде украдена средства на њој могу остати заштићена, уколико је корисник намјестио на апликацији мобилног банкарства, рецимо да картица може да се користи само са ПИН кодом, и тада онај ко не зна ПИН, не може да користи картицу", навела је она.

Саговорница Тан‌југа корисницима савјетује и да обрате пажњу на унос ПИН-кода приликом подизања готовине на банкомату јер уколико је унет погрешан број, банкомат може да задржи картицу.

Њен савјет је да уколико се то деси а банкомат се налази поред експозитуре да се уђе у пословницу и покуша вратити картица а ако то није могуће да се обавијести банка у Србији, путем мејла, позивом контакт центра или директно по повратку у Србију да се од‌јави картица и пријави да је остала задржана у банкомату.

Када је ријеч о подизању новца са банкомата изван земље, Василић је навела да грађани прегледом тарифника могу да сазнају колики је трошак подизања готовине за одређени тип картице.

У просјеку је то два до три одсто за дебитне и евентуално три до четири одсто за кредитне картице а ту постоји и још један минимални део за потрошњу на банкомату. То клијенти могу да сазнају од своје банке, прегледом тарифника онлајн, на шалтеру банке или позивом контакт центра", рекла је она и истакла да су ове информације јавне и доступне корисницима.          

Додала је да банкомати у иностранству имају још два додатна трошка од којих је један динамичка конверзија валута.

Саговорница Тан‌југа објаснила је да када се у банкомат убаци картица и он препозна да је картица из Србије, појави се питање да ли се трансакција жели обавити у динарима или у еврима.

Према њеним ријечима, важно је да корисник прати инструкције које добија на дисплеју банкомата или на ПОС терминалу и да, сасвим слободно може да одбије трансакцију.

"Наш је савјет да уколико им се појави могућност задужења у динарима, то одбију јер је реч о неповољнијој конверзији с обзиром да је наш курс стабилан а уз конверзију постоји и додатни трошак од једног процента, тако да је боље изабрати да задужење буде у еврима", навела је она.

Други трошак јесте фиксни трошак за употребу банкомата, који такође буде видљив на дисплеју након убацивања картице.

Овај трошак неки банкомати имају а неки немају па би, савјетује она, на банкоматима са фиксним трошком требало прекинути започету трансакцију подизања готовине и потражити банкомат који овај трошак нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.