Магарац као очи и уши: Дирљива прича слијепог пастира

МАНИСА – Осамдесетдвогодишњи Раиф Курт из Манисе, који је потпуно слијеп, већ 24 године без туђе помоћи прелази два километра између града и свог дома на селу, ослањајући се на вјерног магарца којег назива својим очима и ушима.

Рођен у Бугарској 1943. године са генетским губитком вида, Курт је са породицом емигрирао у округ Салихли у Маниси 1951. године.

Вид је у потпуности изгубио у двадесетој години живота. Упркос инвалидитету, цијели живот је радио као пастир и пољопривредник, трудећи се да остане самосталан и достојанствен.

Његов највећи ослонац већ 24 године је магарац Магаре, којег је, уз помоћ водича, научио да самостално проналази пут између центра града и куће на селу.

Курт истиче да без магарца не би могао функционисати, јер му он омогућава сигурно кретање и независност у свакодневном животу.

Мјештани кажу да су увијек уз Курта и помажу му када је потребно, док Магаре остаје његов највјернији сапутник и симбол упорности и људског достојанства.

Говорећи о тешком животу, Курт је испричао да је његов отац имао велике потешкоће у Бугарској, гдје је оставио сву имовину и са породицом дошао у Салихли.

„Нема мјеста у овим планинама на које нисам крочио. Док сам чувао козе, вид ми је почео слабити. Козе су се кретале према литици, а ја их нисам могао зауставити. Пао сам с литице пет пута, али нисам умро. Требало нам је живјети до данас“, испричао је Курт.

Посебно истиче улогу магарца у свом животу:

„Мој магарац је постао моје очи и уши. Нисам могао нигдје ићи без њега. Дресирали смо магарца.“

Наводећи да се никада није женио, Курт каже да и данас може сам обављати своје свакодневне задатке, доказујући да су упорност и воља јачи од животних препрека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.