Преминуо „дјечак вук“: Маркос Пантоја 12 година живио у дивљини са чопором

Глас Српске 23.08.2026 08:05

Фото: Преминуо „дјечак вук“: Маркос Пантоја 12 година живио у дивљини са чопором

МАДРИД - Шпанац Маркос Родригез Пантоха, познат као "дјечак вук из Сијера Морене", преминуо је у 80. години у селу Ранте, где је живио од 2001. године, саопштиле су локалне власти Сан Сибрао дас Вињаса.

Пантоха је већи дио дјетињства провео у изолованим планинама Сијера Морене на југу Шпаније, гдје је, након што га је отац продао једном старом пастиру када је имао седам година, живио далеко од људи, преноси CNN.

Послије нестанка пастира, дјечак је преживљавао сам, а касније је стекао повјерење чопора вукова и провео око 12 година живећи у дивљини.

Професор Габријел Ханел Манила, који је Пантоју интервјуисао током петомјесечног истраживања, навео је да је дјечак научио да опонаша гласове животиња и да је вјеровао да може лако да комуницира са лисицама, вуковима, па чак и змијама.

- Увијек је говорио да му је најљепши живот био са вуковима, јер се није осјећао нарочито пријатно међу људима - рекао је Артуро Арконес, који је познавао Пантоју током његових посљедњих година.

Пронађен када је имао 19 година

Пантоја је пронађен 1965. године, када је имао 19 година, "изгубљен и сам, међу клисурама", како је Манила касније описао.

Након тога услиједио је његов тежак повратак у друштво.

Живио је код свештеника у граду Хаену и код часних сестара у Мадриду, а након одслужења војног рока радио је у хотелима и ресторанима на Мајорци.

Током боравка на Мајорци упознао је антрополога Манилу, који је проучавао његов живот и био међу првим људима који су повјеровали у његову причу.

Његово искуство касније је преточено у докторску тезу и књигу "Играо сам се са вуковима", као и у филм "Међу вуковима".

У каснијим годинама Пантоја је причао о свом необичном животу са циљем, како је рекао његов пријатељ Арконес, да допринесе заштити природе и бољем разумијевању свијета природе.

Локалне власти Сан Сибрао дас Вињаса навеле су да је Пантоја посљедње године живота провео у Рантеу, где су му комшије помагале, нарочито током посљедње двије године болести.

- Маркос је у Ранте стигао са причом коју је познавао цијели свијет. Одлази остављајући овдје причу која је сада и наша - наводи се у поруци поводом његове смрти.