Нова епизода грчко-турског рата око баклаве, укључио се и Азербејџан

Азербејџан и Турска заједнички су поднијели захтјев Унеску за заштиту баклаве и уврштавање те традиционалне посластице на Листу нематеријалног културног насљеђа, али је ова иницијатива изазвала негодовање бројних сусједних земаља.

Баклава је колач који се прави од више слојева танких кора са филом од сјецканих орашастих плодова и преливен је сирупом од шећера или меда, наводи портал „Јуропијан кореспондент”.

Баклава је популарна у двадесетак земаља – у Турској, широм Балкана, на Блиском истоку, Кавказу, као и у централној и јужној Азији – али свака земља има своју варијанту овог колача и многе га сматрају дијелом свог кулинарског насљеђа.

Својатање баклаве почело је 2013. године, када је Европска комисија регистровала баклаву из Газијантепа, турске престонице баклаве, као производ са заштићеном географском ознаком и називом „Антеп баклаваси”, заштићеним од имитација.

Турска историографија инсистира на томе да је баклава у свом савременом облику настала у османском Истанбулу, грчки историчари тврде да је овај култни колач настао у Византијском царству, из којег је проистекла и савремена Грчка, док још петнаестак земаља Европе и Азије сматра да баклава припада њиховом кулинарском насљеђу.

Грчки посланици у Европском парламенту у јануару 2025. године поднијели су приговор у којем истичу грчко поријекло баклаве и изражавају забринутост због тога што Азербејџан и Турска полажу право на овај специјалитет.

Стручњаци су ову националну, односно националистичку опсесију око поријекла хране назвали „гастронационализам”, а чини се да је Турска под предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом посебно посвећена том питању, наводи „Јуропијан кореспондент”.

Током прошлонедјељног боравка високих званичника земаља чланица НАТО-а у Турској, поводом самита Сјеверноатлантске алијансе у Анкари, баклава је често служена као десерт, а бројни регионални специјалитети око којих се воде спорови представљени су гостима као дио јединственог кулинарског насљеђа Турске.

Врхунски турски кувари осам мјесеци су осмишљавали „аутентични турски мени” за самит НАТО-а, у сарадњи са Дирекцијом за комуникације предсједника Ердогана, која је као главни циљ поставила „јачање бренда Турске”.

Чињеница да су Азербејџан и Турска заједнички поднијели захтјев да се баклава призна као дио културног насљеђа обје земље такође представља вид гастронационализма, јер су ове двије сусједне државе блиски савезници, а њихови билатерални односи почивају на формули „једна нација, двије државе”.

Ове двије земље пружају подршку једна другој у свим областима сарадње – војној, дипломатској, економској, образовној, али и у домену кулинарства.

Иницијатива Азербејџана и Турске у вези са баклавом услиједила је неколико мјесеци након што је један ресторан у Солуну затражио од Унеска да призна „пачу”, врсту традиционалног чорбастог јела, као аутентично грчко јело чији коријени сежу још у Хомерово доба.

Турски медији одмах су оспорили грчки захтјев, тврдећи да је та чорба, у Турској позната као „ишкембе”, заправо турског поријекла, наводећи као доказ записе путописца Евлије Челебије из 17. вијека.

Расправе у оквиру Унеска о статусу појединих јела воде се сваке године, и то не само када је ријеч о земљама некадашњег Османског царства, а многе државе сматрају да признавање статуса неком јелу у Унеску представља својеврстан знак престижa.

„То је чисто симболично. Насљеђе је политичко средство, то није тајна. Државе га користе ради видљивости, престижа и изградње идентитета.”

Другим ријечима, ријеч је о јефтином механизму за подстицање национализма и пројектовање такозване „меке моћи”, изјавила је Кјара Бортолото, антрополошкиња специјализована за културно насљеђе при Француском националном центру за научна истраживања.

У пракси, ознака Унеска у већини случајева значи веома мало, јер та организација не обезбјеђује ни новац ни гарантовану подршку, а изостаје и било какав значајнији наставак промотивних активности након додјеле статуса.

Ипак, видљивост која може да покрене одређене промјене најзначајнија је корист коју доноси признање Унеска.

Да ли ће баклава стећи већу видљивост као азербејџанско-турска посластица призната од стране Унеска, биће познато након предстојећег засједања те организације у децембру ове године, преноси Танјуг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.