Фото: УПИ
| Прича о принцези Делфин
У свијету гдје се статус принцезе стиче браком са чланом краљевске породице или рођењем, ријетко се дешава да се припадност "плавој крви" доказује путем судског поступка.
Управо се то догодило у Белгији, гдје је "обична грађанка" постала принцеза, заједно са својом дјецом, након обавезног ДНК теста.
Прича о принцези Делфин, раније Делфин Боел, једна је од најфасцинантнијих у модерној историји европских краљевских породица – мјешавина драме, тајни и борбе за истину која је трајала неколико деценија.
Делфин Боел је рођена 22. фебруара 1968. године у Бриселу. Дуго је вјеровала да је ћерка Жака Боела, богатог белгијског индустријалца из истакнуте породице.
Њена мајка, бароница Сибил де Селис Лоншан, била је удата за Жака у то вријеме, али је шездесетих и седамдесетих година 20. вијека имала тајну, двадесетогодишњу аферу са тадашњим принцом Албертом од Лијежа, млађим братом белгијског краља Бодуена – човјека који ће касније постати краљ Алберт II.
Као тинејџерка, Делфин је почела да сумња да њен отац можда није онај кога је познавала.
Њене сумње су расле током година како је примјећивала сличности између себе и краљевске породице, а мајка јој је на крају признала истину – да је њен биолошки отац заправо краљ Алберт II.
То да је Алберт преварио своју супругу Паолу није била тајна, али прве потврде су се појавиле 2013. године.
"Оно што ову причу чини изванредном је чињеница да је већина Белгијанаца знала да то није била једнократна афера, знали су да је то нешто више. Сада су сазнали да је веза трајала 20 година. Алберт и Сибил су били пар, живјели су заједно 10 година, током којих је Алберт дјеловао као биолошки отац дјетету", рекао је Ерик Гоенс.
Исте године, Алберт је одлучио да абдицира у корист свог најстаријег сина, садашњег краља Филипа, а Делфин је поднијела тужбу за признавање очинства, што је покренуло дуг и мукотрпан правни процес.
У почетку је бивши краљ негирао све оптужбе и одбио да сарађује, али су му 2019. године белгијски судови наложили да достави узорак ДНК. Резултати су били несумњиви – тест је потврдио да је Алберт II њен биолошки отац.

У дотад невиђеном потезу, белгијски суд је 2020. године одлучио да призна Делфин Боел као принцезу Делфин од Белгије, дајући јој право на презиме Сакс-Кобург, које користи белгијска краљевска породица, као и титулу "Њено Краљевско Височанство".
Њена дјеца Оскар и Жозефина, које је имала са партнером Џејмсом О'Хером, такође су добила исте титуле.
За разлику од своје полусестре и полубраће, од Делфин се није очекивало да обавља краљевске дужности.
Она је по професији умјетница и вајарка, позната по својим скулптурама и инсталацијама које се баве идентитетом, емоцијама и слободом изражавања. Упркос свему што се дешавало у седмогодишњем правном спору, увијек је истицала да јој није важна титула, већ признање истине.
"Нисам тражила новац нити привилегије. Само сам жељела да мој биолошки отац призна да постојим", једном је рекла.
Након правне битке, дошло је и до симболичног помирења.
Принцеза Делфин се 2020. године први пут званично састала са својим полубратом, краљем Филипом, у Краљевској палати у Бриселу.
На заједничкој фотографији, обоје су дјеловали топло и опуштено, а у заједничком саопштењу су навели да су водили "дуг, срдачан и емотиван разговор који означава нови почетак".
Од тада се њихов однос постепено развијао. Иако Делфин није члан краљевске породице у протоколарном смислу, повремено учествује у културним и хуманитарним догађајима под краљевским покровитељством.
Данас је принцеза Делфин од Белгије званично призната чланица белгијске краљевске породице, са титулом и свим правима која уз њу долазе, али без икаквих финансијских користи.
Живи повучено, посвећена је умјетности и својој породици, али остаје симбол борбе за истину, једнакост и правду у друштву које често идолизује рођење, а не заслуге.
Њена прича није само краљевска драма. То је прича о храбрости жене која је, упркос моћним противницима, доказала да истина увијек пронађе свој пут, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.