Не подносе сви љето исто: Стручњаци откривају зашто врућина изазива нервозу и умор

Високе температуре не утичу само на физичко здравље, већ могу значајно да промјене и расположење.

Истраживања показују да током топлијих дана расте број случајева агресивног понашања, бијеса у саобраћају, насилних инцидената, па чак и посјета хитним службама због проблема са менталним здрављем.

Стручњаци објашњавају да разлог лежи у начину на који организам реагује на топлотни стрес.

Шта се дешава у организму када је веома топло?
Према ријечима психолога др Крејга Сочука са Клинике Мејо, високе температуре покрећу низ физиолошких процеса чији је циљ одржавање тјелесне температуре у безбједним границама, које се углавном крећу између 36,1 и 37,2 степена Целзијуса.

Можда вас занима и ово:

Нови топлотни талас стиже средином седмице, температуре до 40 степени

Једна од првих реакција организма јесте ширење крвних судова. На тај начин већа количина крви долази ближе површини коже, што омогућава лакше ослобађање топлоте.

Истовремено, срце мора интензивније да ради како би пумпало већу количину крви, због чега долази до убрзаног рада срца.

Ширење крвних судова подстиче и појачано знојење, које представља природан механизам за хлађење организма. Међутим, прекомијерно знојење повећава ризик од дехидрације, што може изазвати грчеве у мишићима, главобољу, умор, потешкоће са концентрацијом и промјене расположења.

Не подносе сви врућину исто
Стручњаци истичу да људи различито реагују на високе температуре. Не постоји јединствена граница када се сматра да је вријеме "превише топло", али се додатни стрес за организам најчешће јавља када температура достигне око 30 степени Целзијуса или више.

На отпорност према врућини утиче више фактора, укључујући начин на који организам регулише тјелесну температуру, али и средину у којој је особа одрасла. Људи који су навикли на топлију климу углавном боље подносе високе температуре.

Ко је најугроженији?
Посебно су ојсетљиви старији људи и мала дјеца, јер њихов организам теже одржава стабилну тјелесну температуру.

Поред тога, поједини лијекови могу отежати хлађење организма, међу њима антидепресиви, стимуланси, антихистаминици и лијекови за снижавање крвног притиска.

Већи ризик од посљедица високих температура имају и особе са хроничним болестима, труднице, као и они који раде или вјежбају на отвореном током великих врућина.

Истраживања указују и да одређене особине личности могу утицати на емоционалну реакцију током топлих дана. 

Према психолозима, особе са израженијом склоношћу ка анксиозности и емоционалној осјетљивости чешће имају интензивније негативне реакције на високе температуре, преноси Нова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.