Навике које понављамо иако у њих не вјерујемо: Зашто куцамо у дрво, дувамо свјећице на торти?

Неко помене да му већ дуго све иде добро и готово инстинктивно покуца у дрво. На рођендан угасимо свјећице и замислимо жељу. Када проспемо со, неки ће је без размишљања бацити преко лијевог рамена, док ће потковицу и данас многи окачити као симбол среће.

Навике које данас углавном доживљавамо као безазлено сујеверје имају много дужу историју него што се чини. Неке воде до античких цивилизација, друге до старих европских вјеровања, а појединима се поријекло током вјекова толико замутило да данас постоји неколико могућих објашњења.Зашто куцамо у дрво?

"Куцни у дрво" вјероватно је један од најчешћих обичаја који је преживио до данас. Изговарамо га када поменемо нешто добро и не желимо да "урекнемо" срећу.

Једно од најчешћих објашњења повезује обичај са старим паганским вјеровањима према којима су дрвеће и шуме били повезани са божанствима и духовима. Додиривање дрвета могло је да представља тражење заштите или захвалност.

Постоји, међутим, и друга теорија – да савремени обичај нема тако древно поријекло, већ да је повезан са дјечјим играма у којима је додиривање дрвета представљало сигурно мјесто.Зато прича о овом обичају није сасвим разјашњена, али је његова данашња порука врло јасна: добро нам је, само да тако и остане.
Зашто дувамо свјећице на рођенданској торти?

Рођенданска торта без свјећица данас готово да дјелује недовршено. Угасимо их у једном даху, претходно замислимо жељу и никоме је не откривамо.Свјећице и обиљежавање рођендана имају дугу историју, али данашњи обичај не може једноставно да се припише само једном народу.

Стари Грци приносили су Артемиди округле колаче и повезивали их са свјетлошћу Мјесеца, док се много директнији претходник савремене рођенданске торте са свјећицама појављује у Њемачкој, кроз прославе дјечјих рођендана познате као "Киндерфест".

Временом се усталила и идеја да прије гашења треба замислити жељу.

Со је вјековима била драгоцјена намирница, па њено просипање није било безначајно као данас.

Из просуте соли развила су се различита сујеверја, укључујући вјеровање да она доноси несрећу. Као „противотров“ појавио се обичај да се прстохват просуте соли баци преко лијевог рамена.

Према фолклорном тумачењу, зло се налази са лијеве стране човјека, па би со требало да га отјера или заслијепи.

Можда данас мало ко озбиљно очекује ђавола иза рамена, али гест је преживио.Зашто је потковица симбол среће?

Потковице се и даље могу видјети изнад улазних врата, у кућама, ресторанима и као мотив на накиту.

Једно од познатијих објашњења потиче из европског фолклора и легенде о Светом Дунстану, ковачу који је, према предању, успио да надмудри ђавола и натјера га да обећа да неће улазити у кућу на којој се налази потковица.

Значење се додатно повезивало са гвожђем, којем су у различитим европским традицијама приписивана заштитна својства.

Чак се и данас расправља како потковицу треба окренути. По једном вјеровању крајеви треба да буду подигнути да "задрже" срећу, а по другом спуштени како би се срећа излила на људе који пролазе испод ње.

Кијање је кроз историју добијало много озбиљнија значења него данас.

У различитим културама постојала су вјеровања да је човјек током кијања посебно рањив или да кијање може бити знак болести. Једно од често понављаних објашњења везује обичај благосиљања особе која кине за вријеме епидемија, мада је тешко свести његово поријекло на само један догађај.

Данас је "наздравље" прије свега аутоматска љубазност.Зашто разбијено огледало наводно доноси седам година несреће?

Огледала су дуго била предмети којима се приписивала посебна симболика. Једно од најпознатијих сујеверја каже да његово разбијање доноси чак седам година несреће.

Објашњење се често везује за старе Римљане и вјеровање да се човјеков живот обнавља у циклусима од седам година. Ако би огледало, које је на симболичан начин представљало човјека, било разбијено, требало је да прође читав циклус да се посљедице пониште.

Наравно, за такво вјеровање нема стварне основе, али број седам остао је саставни дио сујеверја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.