Како се препознаје зрела особа: Владета Јеротић је чврсто вјеровао да ових шест особина чине правог човјека

Владета Јеротић је истицао да се зрела особа никада не мјери годинама, него начином на који трпи, воли и носи се са животом.

У чувеној књизи „Човјек и његов идентитет“ детаљно је објаснио да се права зрелост не стиче сама од себе. Она се мукотрпно гради кроз лично искуство, грешке и непрестани рад на себи.

Јеротић је дефинисао шест конкретних особина које откривају колико је човјек заправо сазрео. Неке су сасвим логичне, док је посљедња она коју многи никада не успију да достигну.
Сасвим погрешна мјера

Број година сам по себи не значи зрелост. Вјероватно познајете некога у педесетим годинама ко плане на сваку ситницу, као и некога знатно млађег ко мирно прихвата озбиљан животни ударац.

Важност лежи у свакодневном понашању, а не у пуком датуму рођења.
Зрела особа воли другог човјеоидан човјек често не воли стварну особу са којом живи,ка, а не себе у њему

Прва одлика којом се зрела особа издваја јесте њена способност да искрено воли неког другог, а не своју слику кроз ту особу.

Нарцисоидан човјек често не воли стварну особу са којом живи, већ оно што тај партнер представља за њега. Такав однос функционише док све тече по плану, али пуца чим наступе озбиљна одрицања и први проблеми.

Оваква љубав захтијева разумијевање, много стрпљења и спремност да повремено ставите другог испред властитих потреба.
Контрола нагона и заустављање прије реакције

Друга важна особина јесте успјешна контрола сопствених нагона.

Психијатар је напомињао да човјек нипошто не смије да уништи своје природне пориве, већ искључиво да научи како да њима правилно управља. Импулсивне реакције,ен човјек увијек умије да стане, добро размисли и свјесно одабере како ће бијес и стална потреба да исте секунде добијемо оно што желимо обично управљају незрелим карактерима.

Изграђен човјек увијек умије да стане, добро размисли и свјесно одабере како ће тачно реаговати.
Зрео човјек не бјежи од бола који живот доноси

Трећа карактеристика односи се на способност да се стоички поднесу патња и непријатност.

Данашњи људи упорно покушавају да побјегну од сваке ствари која их боли. Међутим, Јеротић је често упозоравао да без отвореног су губимо шансу да изградимо отпорност. Зрелост не подразумијева одсуство проблема, већ мирно прихвата не формира из константног страха или осјећаја кривице, већ директно из људске способности да препозна шта је исправно. Одрасла особа одлично умије да буде одговорна према другима, али истовремено пази да не уништи себеочавања са препрекама напросто нема правог сазријевања.

Када упорно избјегавамо фрустрацију, губимо шансу да изградимо отпорност. Зрелост не подразумијева одсуство проблема, већ мирно прихватање чињенице да су губици и разочарања саставни дио сваког пута.

Особа која стално чека да околина рјешава њене проблеме, ментално остаје дијете без обзира на то колико година има.
Зрела савјест која јасно одваја добро од лошег

Четврта особина на овом списку јесте зрела савјест.

Она се не формира из константног страха или осјећаја кривице, већ директно из људске способности да препозна шта је исправно. Одрасла особа одлично умије да буде одговорна према другима, али истовремено пази да не уништи себе претјераним самокритиковањем.

Неразвијена савјест увијек води у двије крајности – или за све кривите искључиво себе или осуђујетеда није тврдио да човјек мора потпуно да угаси своју урођену агресију. Напротив, био је увјерен да је у питању природна енергија коју само треба паметно усм човјек живи потпуно сам нити да му друштво не треба. Искрена независност значи да више не зависите од туђ прилично захтјевна. Сваки човјек прво мора дубоко да погледа себе и реално се запита колико је труда уложио у сопств цијели свијет око себе.
Снага која се изражава без мржње и разарања

Владета Јеротић никада није тврдио да човјек мора потпуно да угаси своју урођену агресију. Напротив, био је увјерен да је у питању природна енергија коју само треба паметно усмјерити.

Највећи проблем настаје када се емоције годинама упорно потискују. Бијес се тада појави тачно онда када најмање треба.

Одрастао појединац јасно умије да каже „не“, постави здраве границе и заузме се за себе, а да притом нема потребу да агресивно повриједи друге људе.
Најтежа од свих особина: унутрашња независност

Посљедња и апсолутно најтежа особина јесте она права, унутрашња независност.

Славни стручњак под овим није подразумијевао да човјек живи потпуно сам нити да му друштво не треба. Искрена независност значи да више не зависите од туђег одобравања и да у сваком тренутку умјете чврсто да стојите иза својих одлука.

То је преломни тренутак када заправо преузимате пуну одговорност за сопствени живот.

Не тражите више кривца на сваком кораку, не чекате да вас други спасавају и не процјењујете сопствену вриједност кроз призму онога што други мисле.
Права зрелост долази искључиво тешким радом на себи

Крајња порука била је врло једноставна, али истовремено прилично захтјевна. Сваки човјек прво мора дубоко да погледа себе и реално се запита колико је труда уложио у сопствени развој.

Здравог и зрелог друштва нема без изграђених појединаца. А стабилна особа никада не настаје сасвим случајно – њен карактер се бруси кроз сваки нови избор, сваку превазиђену муку и сваки онај дан у којем одлучи да буде макар мало боља него јуче.

Зато се увијек окрените ка унутра и погледајте на којем се тачно кораку ви налазите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.