Код Бањалуке се чува штап Светог Јована? (ФОТО)

БАЊАЛУКА - Једна од најзаступљенијих слава код Срба је Јовањдан и по броју свечара налази се на четвртом мјесту.

Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно мјесто, како по свом чудесном доласку на свијет и начину живота, тако и по свом трагичном изласку из свога живота.

Он је био такве моралне чистоте да се прије могао назвати анђелом него смртним човјеком, а једини је од свих пророка који је свијету могао и руком показати онога кога је пророковао, пише АТВ.

Празник Свети Јован Крститељ ког 20. јануара слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку познатом као Јован Претеча.

Јован се зове Крститељ јер је, по вјерском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Свети Јован је примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости.

То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живио у гријеху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Штап Светог Јована Крститеља

У близини Кнежева, у селу Имљани, налази се штап за који вјерници сматрају да је припадао Светом Јовану Крститељу.

Штап се чува у старој Цркви брвнари посвећеној Светом пророку Илији.

Међу народом је познат и као „ђедовски штап“. Свештеник Имљанске парохије Горан Сукур истиче да је поменути дрвени штап направљен 1856. године, док поједини вјерници и мјештани влашићког краја тврде да је штап припадао самом Јовану Крститељу.

Није познато ко га је израдио нити како је доспио у цркву у Имљанима.

Аутор: Упознај Српску/АИ

Штап је 1929. године однесен у Етнолошки музеј у Сарајеву али је након само двије године враћен у матичну цркву. Мјештани су захтијевали враћање ове реликвије сматрајући да је то био узрок што су их тих година задесиле страшне природне непогоде. Из ње се износи једном годишње, на Илиндан, 2. августа, када се одржава и сеоски збор.

Црква је највјероватније саграђена за вријеме турске владавине, док постоје назнаке да је постојала црква на овом мјесту и у доба Немањића. То потврђују остаци камених блокова у темељима садашње цркве.

Цркву је Завод за заштиту споменика културе БиХ завео као културну баштину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.