Како клима утиче на наше тијело током цијелог дана?

Климатизација је данас постала готово неизоставан дио свакодневице, посебно током љетних мјесеци када температуре достижу екстремне вриједности.

Многи се ипак питају може ли цјелодневни боравак у климатизованом простору штетити здрављу и јесу ли страхови од клима-уређаја оправдани.

Одговор није једноставан. Стручњаци истичу да правилно кориштена и редовно одржавана клима углавном доноси више користи него штете, али да неправилна употреба може изазвати одређене здравствене тегобе.

Клима може дословно спашавати животе
Током топлотних таласа климатизовани простори значајно смањују ризик од топлотног удара, исцрпљености и других посљедица високих температура, посебно код старијих особа, дјеце и хроничних болесника.

Високе температуре представљају један од водећих узрока смртности повезаних с временским приликама, због чега расхлађени простори могу имати важну улогу у заштити здравља.

Боља концентрација и квалитетнији сан
Боравак у угодно расхлађеном простору може побољшати концентрацију, радну способност и квалитет сна.

Истраживања су показала да људи у прегријаним просторијама спорије размишљају, теже доносе одлуке и чешће гријеше у свакодневним задацима.

Ниже температуре током ноћи такође олакшавају спавању  и доприносе квалитетнијем одмору.

Шта може бити проблем?
Најчешћи проблем није сама клима, већ начин на који се користи.

Клима-уређаји исушују зрак, што код појединих особа може изазвати:

* суве очи

* исушену кожу

* иритацију носа и грла

* кашаљ

* главобољу

Особе које пате од астме или других хроничних болести дисајних путева могу бити осјетљивије на овакве промјене.

Прљави филтери представљају ризик
Ако се клима не одржава редовно, у филтерима се могу развити плијесан, гљивице и бактерије које погоршавају квалитет зрака.

Због тога стручњаци препоручују редовно чишћење филтера и сервисирање уређаја најмање једном годишње.

Велике температурне разлике нису добре

Честа грешка је постављање температуре на 18 или 19 степени када је вани више од 35.

Такве нагле промјене представљају стрес за организам и могу изазвати главобољу, болове у мишићима, укочен врат или погоршање респираторних тегоба код осјетљивих особа.

Колика температура је најбоља?
Већина стручњака препоручује да клима буде подешена између 24 и 26 степени, односно да разлика између вањске и унутрашње температуре не буде већа од седам до осам степени.

Важно је и да хладан зрак не пуше директно према људима, већ да буде усмјерен према плафону или зиду како би се равномјерно распоредио по просторији.

Не заборавите провјетравање
Иако клима хлади простор, она не може у потпуности замијенити свјеж зрак. Повремено провјетравање просторија помаже да се смањи концентрација угљен-диоксида и побољша квалитет зрака у затвореном простору.

Боравак у климатизованом простору сам по себи није штетан, напротив, током великих врућина може значајно заштитити здравље и смањити ризик од топлотног удара.

Проблеми се углавном јављају када се клима неправилно користи, када је температура прениска или када уређај није редовно одржаван. Уз умјерено кориштење, редовно чишћење филтера и довољно уноса течности, клима-уређај остаје један од најсигурнијих начина заштите од љетних врућина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.