Како је пронађено ремек-дјело Паје Јовановића

Телеграф
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Како је пронађено ремек-дјело Паје Јовановића

У једном од најузбудљивијих културних догађаја ове јесени, ремек-дјело српског сликарства, „Карташи“ Паје Јовановића, коначно је прешло из дискреције приватних колекција у фокус јавности.

Овај значајан потез, о којем је детаљно разговарано у Јутарњем програму РТС-а са водитељком Николином Ракић, није само излагање умјетничког дјела, већ и најава амбициозног плана једног хотела да се позиционира као кључни стуб културног живота Србије.

Радомир Самчевић, који је заједно са Тијаном Шипком био гост програма, објаснио је дубље мотиве хотела. „Дјело које је деценијама било дио приватних колекција, сада је доступно и јавности,“ истакао је Самчевић.

Хотел, који представља, познат је по својој импресивној колекцији од преко 300 умјетничких слика и библиотеци са више од 3.000 наслова.

Како је ремек-дјело Паје Јовановића завршило поново у Србији?

Аквизиција „Карташа“ Паје Јовановића носи са собом готово филмску причу. Инвеститор хотела је сасвим случајно, кроз мрежу приватних канала, дошао до сазнања да је слика на продају код приватног колекционара. Оно што је било изненађујуће јесте првобитна претпоставка да у Србији неће бити довољно заинтересованих купаца, што би дјело вјероватно одвело у иностранство. Међутим, то се није догодило.

„Просто се заљубите у Пају Јовановића,“ искрено је изјавио Радомир Самчевић, описујући снажну емотивну везу која је створена са дјелом. Пресудна је била „жеља да се та слика налази код нас, да буде културно благо Србије, да се налази баш у хотелу.“ Ова аквизиција стога превазилази пуку куповину умјетнине – она је чин културног патриотизма и преузимање одговорности за очување националне баштине.

Посјетиоци ће имати привилегију да виде „Карташе“ по први пут 23. октобра, када ће слика бити изложена у хотелу „Рамонда“ на Ртњу. Тијана Шипка је потврдила да је све спремно за овај велики дан: „Ми смо спремни, сад само чекамо госте.“

Како би се публици пружила шира перспектива, у програм се укључио и угледни историчар умјетности Никола Кусовац, који је расвјетлио контекст и дубоки значај Паје Јовановића и његовог дјела. На питање да ли „Карташи“ одударају од фазе у којој је Јовановић претежно излагао портрете у Паризу, Кусовац је одлучно негирао. „Не одудара... Паја је био вриједна личност и радио је јако много. Његов укус је велики и његово дјело је нама врло значајно јер нас ослобађа свих комплекса.“

Кусовац је нагласио да су Паја Јовановић и Урош Предић, „захваљујући управо овој двојици Банаћана и готово вршњака“, били кључне фигуре које су српско сликарство у епохи реализма подигле на свјетски ниво. „Достигло је европске вриједности и европске квалитете,“ истакао је, наглашавајући да је „у историји умјетности континуитет пресудан“ и да „великих празнина не смије бити.“ Тиме је потцртао важност континуираног праћења и обогаћивања националне умјетничке сцене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.