Језива исповијест човјека који је једва преживио напад морског пса: „Видјела се кост“

Питер Смит, пензионисани информатичар, преживио је напад морског пса бика. Угриз је био толико снажан да је видио кости, а његова супруга Џоана описује сцену као „апсолутни хорор“.

Био је то посљедњи сат посљедњег дана одмора Питера Смитха на Тобагу када је одлучио још једном запливати у мору.

– „Море је било идеално за пливање“, присјећа се пензионисани информатички директор.

– „Ушао сам у воду, отпливао неких шест метара и стајао у мору до струка.“

Он и његова супруга Џоана, из Хертфордшира, били су са пријатељима, а ризик од напада морских паса, који су на том малом Карипском острву готово незабиљежени, био им је посљедња ствар на памети, преноси BBC.

– „Одједном сам осјетио како ме нешто изузетно снажно удари у ногу. Погледао сам доле и видио морског пса, и то великог“, каже Питер.

– „Био је дуг можда три метра. У том тренутку мозак вам ради сто на сат.“

Угризао га је морски пас бик, један од најопаснијих на свијету, познат по лову у плитким водама. У свом првом интервјуу након напада у априлу 2024. године, Питер је за BBC News испричао своје застрашујуће искуство и објаснио зашто се и даље не боји морских паса.

Овај 66-годишњак каже да је одмах препознао чељусти које су му се стегле око ноге као чељусти морског пса бика. У страху да ће га повући под воду, одлучио се борити.

– „Поцело сам га ударати. Искрено, не знам шта сам тиме покушавао постићи, али ударао сам га“, каже Питер.

– „Могу искрено рећи да никада ништа нисам удао тако снажно као тог морског пса. Након ноге, напао ми је лијеву руку, а затим и стомак. Ситуација се нагло погоршала. Изгубио сам много крви.“

На крају је животиња прекинула напад довољно дуго да га људи у близини извуку из воде. Његови пријатељи Џон и Моира, који су били поред њега у мору, помогли су у борби против морског пса и позвали помоћ. На плажи је Џоана, упозорена Моириним врискањем, потрчала према обали.

– „Сјећам се да сам ушла у воду и видјела његове стравичне повреде. Видјела сам кост, било је ужасно“, присјећа се Џоана.

– „Неко је тада рекао: ‘Склоните је одавде.’“

Питер је превезен у једину болницу на Тобагу с дубоким ранама на стомаку, великим угризом на једној руци и откинутим дијелом горњег дијела бедра. Описује како је бол почела док су га уносили у возило хитне помоћи.

– „Вриштао сам, плакао, губио много крви и губио свијест. Људи су викали на мене да останем будан.“

Џоана, 64-годишња пензионисана радница у здравственом систему, каже да није знала хоће ли њен супруг преживјети.

– „Био је тако бјел, било је заиста застрашујуће.“

Присјећа се како су је љекари на Тобагу питали може ли потписати сагласност за ампутацију удова њеног супруга ако буде потребно. Тада су схватили да га морају хитно пребацити с острва.

– „Потрошили су све залихе крви. Примио је сву крв коју су имали на Тобагу“, каже Џоана.

Пребачен је у болницу Jackson Memorial у Мјамију, на Флориди, гдје је подвргнут специјалистичком лијечењу. Током наредних седмица прошао је кроз десетине операција, укључујући и једну у којој су му љекари најавили да ће преко ране поставити посебну мембрану како би се створила боља површина за пресађивање коже.

– „Онда су се насмијали. Питали смо их шта је смијешно, а они су рекли: ‘Мембрана је направљена од морског пса’“, смије се Питер.

– „Тако да сада у нози имам комадић морског пса.“

Тако је започео дуг и тежак пут опоравка. Због повреде бедра морао је поново учити ходати, а због оштећења живаца у руци, који је пресјечен током напада, и даље нема осјет у прстима и има потешкоће с хватањем предмета, проблеме с којима ће живјети до краја живота.

– „Заиста сам захвалан. Имам проблема с кретањем, али барем имам своје удове“, каже он.

– „У једном тренутку чинило се да ћу остати без њих.“

Захвалан је не само љекарима већ и пријатељима који су му притекли у помоћ током напада.

– „Заједно смо се борили, уз помоћ других људи који су били изузетно храбри. Зауставно сам им захвалан.“

Морски пас бик повезује се и с неколико недавних напада у Аустралији. Крајем јануара у тој земљи забележена су четири напада у само 48 сати, од којих је један био смртоносан за 12-годишњег дјечака. Три напада догодила су се унутар 15 километара један од другог на источној обали.

То је навело стручњаке да упозоре како су напади морских паса и даље изузетно ријетки у поређењу с растућим бројем људи који користе море за рекреацију, те да не треба заборавити да је океан дивљина која са собом носи одређене ризике.

Према Међународној евиденцији напада морских паса, напад на Питера 2024. године био је први и једини икада забележен напад морског пса на Тобагу.

Стручњак за морске пасове Том „The Blowfish“ Хирд објашњава да су морски пси бикови „прилично ватрени“ и „познати по томе да узвраћају када их се прогони чамцима или обиљежава“.

Ипак, каже да ријеткост смртоносних исхода показује да људи заправо нису на њиховом јеловнику.

– „Будимо потпуно јасни. Када би морски пас бик, тигар или велика бијела псина заиста жељели човјека као плијен, тијело не би остало“, каже Хирд.

Сматра да је демонизирање морских паса неправедно и додаје да већина њих брзо схвати да се људи бране и да нису добар оброк. Питер не жели да оно што му се догодило наруши углед Тобага и сматра да нема разлога за страх.

– „Становници Тобага били су изузетно добри према мени. Они живе од туризма. Вратио бих се“, каже он.

– „И даље размишљам о том небу и мору. Каквог смисла има преживјети напад морског пса ако ћете остатак живота провести у страху?“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.