Изненадно откриће у Чешкој: Пронађено скривено благо из Србије

Опуштена шетња падинама брда Звичина у Чешкој Републици претворила се у изванредно откриће за двоје срећника који су ископали скривено благо вриједно преко 300.000 евра. Претпоставља се да златници потичу из Србије из двадесетих и тридесетих година прошлог вијека.

Изванредно откриће, које се догодило почетком фебруара, али је тек недавно објављено, укључује 598 златника, изврстан накит и разне артефакте, а тежи запањујућих седам килограма, од чега скоро 3,7 килограма чине искључиво златници.

Док су планинари истраживали живописни терен близу пољске границе најприје су открили лимену посуду у којој се налазило скоро 600 златника, уредно распоређених у једанаест гомила умотаних у црну тканину. Недалеко од ње, у гвозденој кутији су пронашли низ предмета направљених од жутог метала: десет наруквица, жичану торбицу, чешаљ, ланац и пудријеру. 

Стручњаци у Музеју источне Чешке још увијек склапају слагалицу како је ова вриједна колекција закопана на овој локацији. Нумизматичар Војћех Брадле изразио је своје запрепашћење, наводећи да му је „пала вилица“ када је видио налаз. Напоменуо је да новчићи потичу из Србије негдје из двадесетих и тридесетих година, на основу њихових ознака, али како су стигли до Чешке остаје мистерија.

Појавило се неколико теорија у вези са закопавањем блага. Једна могућност је да су га сакрили чешки грађани који су бјежали од нацистичке окупације после 1938. године. Друга претпоставка је да су га могли сакрити Нијемци очекујући протјеривање после Другог свјетског рата 1945. године. Трећа теорија указује на комунистичке монетарне реформе из 1953. године као потенцијални катализатор за скривање, преноси РТС.

„Тешко је рећи да ли је то било чешко, њемачко или јеврејско злато“, коментарисао је директор музеја Петр Грулих, истичући историјску двосмисленост око блага.

Занимљиво је да нумизматичка анализа открива да златници нису чешког поријекла, већ да потичу из разноврсне колекције из Француске, Турске, Белгије, Аустроугарске, са мањим бројем из Румуније, Италије и Русије. Даља испитивања ознака на аустроугарским новчићима указују да су вјероватно били намијењени територији бивше Југославије, тачније Србији или Босни и Херцеговини, прије него што су некако стигли до Чешке Републике.

Иако се тренутна тржишна вриједност првенствено заснива на суштинској вриједности злата, очекује се да је историјски значај открића далеко већи. Према чешком закону, срећни планинари који су наишли на ово благо могу имати право на награду до 10 одсто његове вриједности.

Музеј источне Чешке у Храдец Краловеу сада предузима кључни задатак очувања ових изузетних артефаката. Гаје наду да ће на крају цијелу колекцију представити јавности, нудећи опипљиву везу са фасцинантном и још увијек углавном неиспричаном причом из прошлости региона.

Текућа археолошка истраживања, заједно са архивским истраживањима, обећавају да ће бацити даље свјетло на идентитет особе која је закопала ово благо и околности које су довеле до његовог скривања и каснијег поновног откривања деценијама касније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.