Истраживање: Људи који су били на ивици смрти најчешће описују тунеле и свјетлост

Истраживање које је обухватило 50 особа које су се нашле на ивици смрти показало је да је већина њих у тим тренуцима доживјела слике пространих и свијетлих простора, закривљених хоризоната или осјећај да су окружени свјетлошћу.

Истраживачи су покушали да открију шта се дешава у људској свијести током искустава блиских смрти, али овога пута нису се ослонили само на описе учесника. Умјесто тога, од њих су тражили да своја искуства представе цртежима.

Истраживачицу неурофеноменологије Франс Лернер са Универзитета у Хаифи у Израелу и њене колеге занимало је да ли би визуелни прикази могли открити обрасце које је тешко дочарати ријечима, пренио је портал „Сциенце Алерт“.

Тунели, закривљени хоризонти и простори испуњени свјетлошћу

Учесници истраживања добили су задатак да нацртају простор којег се сјећају, објасне гдје су у њему доживљавали себе, како су се кретали и којих се боја сјећају.

Научници су затим прикупили цртеже и упоредили их, тражећи сличности у облицима и геометрији приказаних простора.

Резултати су показали да су се одређени облици често понављали. Међу њима су били:

Конусни простори, који су укључивали и добро познати мотив тунела.

Широки закривљени простори, који су подсјећали на лукове и простране хоризонте.

Простори који окружују посматрача, попут унутрашњости сфере или овала.

Занимљиви су били и подаци о бојама. Од 28 реконструисаних конусних простора, чак 22 била су приказана црном, бијелом, сивом бојом или свјетлошћу без јасно препознатљиве нијансе.

С друге стране, од 31 широког закривљеног простора, њих 27 било је доживљено у боји.

Шта наука каже о виђењу тунела и свјетлости?

Према објашњењу Лернерове и њених колега, неки од ових визуелних образаца могли би се повезати са већ познатим појавама у неурологији и истраживањима људске перцепције.

Један од примјера је такозвани тунелски вид, који се може јавити када је поремећен доток кисеоника у мрежњачу или мозак. Тада се видно поље сужава, па особа може имати осјећај да гледа кроз тунел.

Истраживачи сматрају да би преовладавање црне, бијеле и сиве боје у приказима тунелских простора могло имати везе са начином на који функционише људски вид.

У условима слабог освјетљења очи постају мање осјетљиве на боје, док ћелије задужене за вид у мраку преузимају већу улогу. Због тога се боје теже разликују, а вид постаје мање јасан.

Зашто је ово истраживање посебно занимљиво?

Иако су научници и раније биљежили понављајуће мотиве код људи који су доживјели искуства блиска смрти, попут тунела и јаке свјетлости, много мање пажње посвећивано је просторном изгледу тих искустава.

Ново истраживање покушало је да открије не само шта људи виде, већ и како доживљавају простор око себе, гдје се у њему налазе и како се кроз њега крећу.

Ипак, резултати не доказују шта се заиста дешава након смрти, нити дају коначан одговор на питање зашто људи пријављују слична искуства. Они представљају покушај да се овај необичан феномен боље разумије кроз визуелне обрасце и функционисање људског мозга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.