Фото: Илустрација
БЕОГРАД - Сваке године мијења се модни тренд у украшавању новогодишњих јелки, а ове године популарни су тамнији тонови, сведено украшавање и машне.
Популарна је топла тама, тренд инспирисан мрачним окружењем, ретро традиционална декорација, шик декорација и декорација са папирним украсима и машнама.
Такође у моди су и традиционални зелени и црвени украси са златним, као и такозвани париски шик инспирисан шампањцем, а укључује пуно ружичасте, маслинасте, сребрне и златне.
Већ трећу годину за редом, папир игра велику улогу у новогодишњој декорацији првенствено са украсима од папира, паприним лампионима и лампицама.
Иначе, декорисање јелки почело је у Њемачкој у 16. вијеку када су побожни хришћани уносили зимзелене биљке у своје домове и потом их украшавали.
Зимзелено дрвеће није изабрано случајно, античке цивилизације су вјеровале да уношењем биљака у своје домове одају почаст Богу Сунца и радују се зеленилу које ће бујати када се он појави у свој својој слави на прољеће.
Римљани су украшавали своје домове и храмове зимзеленим врстама у част Сатурна, Бога пољопривреде.
Келтски свештеници су украшавали храмове зимзеленим биљкама које су представљале симбол вјечног живота.
Ријеч је дакле о обичају који је своје корјене имао још у паганским временима када се на зиму гледало као на вријеме када зли духови ходају земљом и доносе смрт.
Како би се подсјетили да ће прољеће ипак доћи, а и како би те зле силе отјерали од својих домова, људи су зимзелене биљке, које не губе своје четине и одолијевају хладноћи, уносили у своје домове и украшавали.
Први украси на јелкама били су ручно рађени.
Стари Германи су користили орахе, колаче, јабуке, а касније и кокице.
Као освјетљење, коришћене су праве свијеће.
Када је у питању додавање свјетла на новогодишње дрво, вјерује се да је за то одговоран је Мартин Лутер, оснивач хришћанске протестантске цркве у Њемачкој.
Наводно је он приликом једне зимске шетње по шуми био толико фасциниран свјетлуцањем звијезда кроз грање зимзеленог дрвећа да је одлучио да дода упаљене свијеће у декорацију свог новогодишњег дрвета, да би то касније прерасло у лампице које ми данас користимо.
Међутим, на декорисање зимзеленог дрвећа у домовима није увијек гледано благонаклоно.
Дуго се сматрало да је то пагански обичај, па је наишао на неодобравање у многим нацијама и вјерама широм свијета.
Вјерски фанатизам и жеља за очувањем "светог празника Божића" су отишли толико далеко да је у 17. вијеку у Масачусетсу, у Америци, донијет закон који је прописивао казну за све празничне активности, укључујући декорисање новогодишњег дрвета.
Све се то промијенило 1846. године када су британска краљица Викторија и њен супруг принц Алберт, који је био Нијемац, на једној илустрацији за "Лондон њуз" приказани како заједно са дјецом стоје око окићене јелке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.