Брзи тест који показује да ли сте поводљиви

ГС
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Агенције

Експеримент познат као Ашов експеримент имао је многе варијације, али је у суштини био веома једноставан – испитанику би се показала једна линија одређене дужине и три друге линије.

Његов задатак био је да каже која од три линије је исте дужине као прва показана.

Притом, ријеч није била о малој разилци у дужини већ је одговор био прилично очигледан, пише историјскизабавник.

Испитаник је постављен у просторију са седам других људи који су заправо били Ашови сарадници, а да испитаник то није знао. Испитаник је увијек сједио на крају реда тако да је морао да слуша одговоре оних прије њега.

У првом случају, такозваној “контролној групи” сваки испитаник је имао задатак да да своју самосталну процјену и око 95 одсто људи је дало тачан одговор.

Далеко интересантнији су били одговори када би Ашови сарадници имали инструкцију да намјерно гријеше.

Након што би чули људе прије себе како дају погрене одговоре, и испитаници су одговарали погрешно.

То се доказало у 80 одсто случајева.

Кад су их упитали зашто су показали на линију која очигледно није једнака прво показаној, одговор је најчешће био да нису хтјели да “штрче”, скрећу пажњу на себе или створе несклад у групи.

Даљњи експерименти су показали да конформизам зависи и од броја људи у групи.

Учинак једне особе је врло мали (око 5 одсто). Када је у групи још двоје људи, конформизам се повећава на 15 одсто, затим на 30 с троје и 35 одсто са четворо људи.

Конформизам такође зависи и од двосмислености задатка.

Аш је варирао дужину разлике између линија за поређење. Што је разлика у дужини била већа то се конформизам смањивао.

Уопштено, што је задатак тежи и двосмисленији, људи се више конформирају.

Ашов закључак био је недвосмислен – тешко је одољети притиску групе и задржати своје ја у маси, преноси ЦдМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.