У Exit кампу од холандске пирамиде до веселих Бугара

Нови Сад - Exit виллаге, познатији у народу као Егзит камп, сваке године окупља велики број најразличитијих љубитеља музике, који за свој основни циљ имају добру забаву и својски се труде да тај циљ остваре, а њиме увеселе и све око њих.

Ни овогодишњи становници кампа не разликују се од претходних и готово је невјероватно колико су ти млади људи из свих крајева свијета домишљати у намјери да "убију досаду".

О томе је данас посвједочила и права правцата холандска пирамида чији су основни "конструктивни елементи" пет младића и једна дјевојка. На самом улазу у камп, 3 Холанђана су клекнула један до другог на земљу, двојица су им се попели на леђа да би шлаг на тој торти била дјевојка која се испела на ову двојицу и представљала врх пирамиде.

Они су уз пјесму или побједничке крике скретали пажњу присутних на себе и све то је потрајало док се један од посјетилаца приличне килаже није понудио да буде четврти спрат пирамиде.

Члан те "пирамидске посаде", који се представио као Стен из Кронингера, каже да је њих пет другара дошло заједно на Exit и да им је први пут да су на том музичком фестивалу.

Имао је и занимљиво објашењење зашто их је петорица. Казао је да се на Exitу продају паковања од по пет полалитарских чаша пива, па их је таман толико да нико не остане без пива а и да не буде које пиво вишка из паковања.

Он је рекао и да се заиста одлично проводи и да зна да ће се сви они и наредне године вратити у Нови Сад.

Искористио је прилику да исприча и један виц који је, како је рекао, прикладан за тему Exitа и Exit кампа, а који гласи: "Био сам се навукао на сапун и сад сам чист".

Када се уђе у камп нешто дубље, у потрази за занимљивим посјетиоцима, већина упућује на комби са заставом Новог Зеланда. Међутим, тог комбија данас није било у кампу јер су његови власници - момак и дјевојка - одлучили да, како су рекли комшијама, један дан "одморе" у хотелу. Оно због чега су познати у цијелом кампу је то што су изнајмили комби и на њега упаковали даске за сурфовање, па су се чудом чудили како то у Новом Саду не могу да сурфују.

У њиховом комшилуку су и двије дјевојке које баш нису биле расположене за разговор али су интересантне због тога што долазе из можда најегзотичније локације са којих стижу посјетиоци кампа - Боцване.

Само су кратко казале да су преуморне од цјеловечерње јурњаве и провода на тврђави и да би "мало да одспавају".

Exit камп је код новосадског Спенса и некако се може рећи да је подијељен у два дијела - лијево и десно од улице којом се долази до улаза са задње стране Спенса. Тај лијеви дио је много мањи и углавном је насељен гостима из региона, међу којима предњаче "весели Бугари".

Њима не да је било мало двије ноћи лудог провода већ су и трећи дан заокупљали пажњу присутних журком коју су организовали у по бијела дана. На питање одакле им снага кажу - од витамина које уносе у себе, показујући на повећу посуду у којој је направљен коктел "Блади Мери". Тако су витамини од целера дали добре резултате.

Један од Бугара, Дени, рекао је Тањугу да је студент завршне архитектуре у Софији, да је први пут на Exitу и да тек сада види да су били у праву сви они другари који су га одавно савјетовали да дође у Нови Сад.

Бугари су се потрудили и да буду препознатљиви у кампу јер готово сваки њихов шатор, а има их прилично, означен је бугарском заставом, мада су тим државним обиљежјима (заставама) означени и шатори посјетилаца са других дестинација, али не у толиком броју.

Нешто даље, из једног овећег шатора допирала је гласна, домаћа музика. Непогрешив путоказ да се у кампу налазе и "домаће снаге", а било је то друштво из Панчева, које такође не штеди комплименте на рачун провода на Exitу - посебно на рачун забаве у кампу.

Њих је петоро, а Милош и Дарко углас кажу да када би збројили свих 70 и нешто сати колико су у кампу, број сати које су провели у сну означио би се једноцифреним бројем.

Кажу да их највише одушевљава то што су у кампу сви природни и што се пријатељства склапају врло брзо.

Било је и оних који су на позиве испред затворених шатора само помолили неочешљане главе и за себе промрмљали да би било у реду да одспавају бар два сата како би поново могли бити у погону, Има и оних који се активно боре против досаде у кампу. То су чланови удружења "Relay" - који окупљају волонтере из неколико земаља, а углавном се ради о земљама из региона, Чешкој и Словачкој.

Чланови тог удружења, како су Тањугу рекли Корнел из Сенте и Адријана из Новог Сада, баве се радом са омладином, а у кампу покушавају да на креативан начин "убију" досаду посјетилаца.

Тако су организовали и "рагбизбол" - игру која је слична рагбију али која се игра са фризбијем. Кажу да је врло популарна међу егзиташима.

Оно по чему чланове тог удружења знају сви у кампу је несвакидашња "трговина" коју су организовали. Они, наиме, свим егзиташима у замјену за једну цигарету нуде или воће или масажу или учење свирања на гитари. Тако су данас на менију биле лубенице и сваки егзиташ који је желио лубеницу могао је да је добије по цијени једне цигарете.

"Идеја је сасвим једноставна. Желимо да људи у кампу нешто лоше замијене нечим добрим. Цигарета је нешто што је сигурно лоше а лубеница, наравно, добро", рекао је Корнел док је Адријана казала да се на самој тврђави цигаретама плаћа масажа која је организована на једном простору Петроварадинске тврђаве.

Без обзира што су ријетки у кампу ноћ провели спавајући, јер је киша падала до раних јутарњих сати, а многи од њих су се тек око поноћи запутили на тврђаву, забава и активности у кампу су кренуле од раног јутра. Одавно је већ познато да ништа не може уништити енергију егзиташа и да је забава њихов основни мото, а неписано правило - оно што се деси у кампу остаје у кампу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.