Шулић: "2Cellos не престаје са радом, наш дуо наставља даље"
Лука Шулић један је од умјетника који ужива највише поштовање на међународној музичкој сцени због своје виртуозности и страсти коју преноси на сваком свом наступу. Након седам година свјетских турнеја, Лука Шулић се враћа класичним коријенима и то са својим првим самосталним албумом.
Први је извођач у историји који свира Вивалдијева “Четири годишња доба” за соло виолончело. Композиције је како каже припремао двије године, те рекао да је заволио Вивалдијева "Четири годишња доба" од када је био дијете. Одувијек је желио да свира ово дјело на виолончелу, као и нове изазове. За Б92 каже да му је породица приоритет и да без њихове подршке не би ни могао да ради што воли и на томе је захвалан сваке секунде и сваког дана.
Композиције Вивалдија сте слушали одмалена, како сте сами рекли на касети. Је л' било страха како ће на крају испасти? Ипак сте први музичар које је извео цјелокупна “Четири годишња доба“ за соло чело и оркестар ?
Није било страха, али је велики изазов. Највећи изазов је био како најбрилијантније одсвирати на челу. Да дам примјер шта то значи да би ме сви разумјели, то вам је као да играте фудбал у панцерицама за скијање, тако некако сам се осјећао док сам свирао Вивалдија. Али, све се може ако се хоће и презадовољан сам резултатом.
Познати сте по извјесним измјенама на концертима, одакле долази у тим тренуцима та креативност?
На сваком концерту мијењам нешто јер је сваки ново искуство. Сваки пут направим нешто спонтано, ми смо репродуктивни умјетници, али то не значи да не стварамо нешто ново. Битно је задржати ту дозу спонтаности на сваком концерту, тај тренутак који дође, не знам, из свемира. Ништа не може да замијени то искуство са концерта и то је најљепше у овом послу.
Која је Ваша дефиниција музике?
Свиђа ми се она дефиниција, опште позната, "Гдје ријечи издају, почиње музика". Значи, музика је универзална и не познаје границе, језике, никакве националности и руши све границе. Музика је најчистији облик умјетности, барем за мене.
Да ли је Стјепан чуо композиције?
Сигурно. Још увијек постоји такмичарски дух између нас, онај позитивни. Пратимо један другог, али не коменатришемо. Свако ради свој посао. Зато је 2Челоус посебан, због наших енергија и то кад се споји, тада није један плус један два, већ три.
Постали сте по други пут отац док сте у Риму снимали композиције за албум "Четири годишња доба". Иако сте испланирали да се вратите и будете уз супругу, порођај се догодио 13 дана од очекиваног. Колико је тешко избалансирати свјетску каријеру са улогом мужа и оца?
Није лагано бавити се на том нивоу музиком и имати двоје мале дјеце и то тако не би ни могло без подршке моје супруге, моје породице. Њима сам захвалан до неба и без њих не бих могао све ово да радим и сваког дана сам им захвалан. Зато кад сам код куће покушавам да надокнадим своје одсуство. Велики је то контарст, бити на турнејама, бити сам, свирати пред хиљадама људи, а онда дођеш кући гдје је потпуно другачији ритам. На турнејама је изузетно присутан адреналин, на који може човјек да постане завистан. Много људи се тешко носи са тим, мени то иде добро, наравно због подршке породице, али и због дисциплине. Треба имати дисциплину, добру вољу и треба бити човјек за то. Људи су све више себични. Важнији им је лајфстајл, комотност него било које одрицање за породичне вриједности. У том смјеру иде генерација. Ја сам ипак породични човјек и мени приоритет породица и то ми је природно.
Ово значи да 2Челоус престаје са радом?
Не, настављамо даље 2021. године на десетогодишњицу постојања 2Челоус. На наш дуо гледам као на шлепер који захтјева много људи и нас двојицу на челу. А све ово што тренутно радимо је, да направим паралелу, као спортски ауто. За наш гушт да се провозамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
