Стварне приче као изазов

Неки од сценарија играних филмова скоро у потпуности су преписани из кривичних досијеа.

Чувени класик Агате Кристи “Убиство у Оријент експресу”, који је више пута екранизован, једна је од прича које нису измишљене. У књизи и филму злочин су починили путници луксузног воза као освету богатом Американцу на чијој је савјести живот малог дјечака. Овај лик је инспирисан правим дјечаком.

Ради се о двогодишњем дјетету које је отето у марту 1932. године из куће легендарног америчког пилота Чарлса Линдберга. Према полицијском извјештају, непознато лице је ушло кроз отворени прозор на другом спрату. Отмичар је испрва тражио откупнину од 50.000 долара, а затим је подигао на 70.000. Дијете је тражила цијела земља, а Линдбергу је помоћ понудио чак и мафијаш Ал Капоне. Агата Кристи испричала је своју верзију о отмичару.

И филм “Монструм” снимљен је према стварном догађају.

Према верзији истраге, улична проститутка са Флориде Ејлин Вуорнос је крајем осамдесетих година прошлог вијека упуцала и опљачкала седморо људи, међу којима су били усамљени средовјечни мушкарци. Пошто би их одвела на неко скровито мјесто, пуцала би у њих из дамског пиштоља калибра 22 милиметара.

То је изазвало интересовање психијатара криминолога. Након што су свједоци идентификовали убицу, она је изјавила да су поменути мушкарци покушали да је силују и да се ради о убиствима у самоодбрани. Врховни суд у то није повјеровао, а смртна казна, донесена 1966. године, извршена је шест година касније.

Петодијелну серију “Мјесто сусрета се не може промијенити” Станислав Говорухин снимио је по роману “Ера милосрђа” браће Вајнер. Иако су аутори тврдили да су сви главни ликови збирни, банда “Црна мачка” ипак је била инспирисана истинитим догађајима.

Истина је, група организованог криминала имала је други назив и терорисала је Москву педесетих, а не четрдесетих година 20. вијека, као што се наводи у роману. Разбојници су били дрски и окрутни, нису штедјели случајне свједоке.

Према верзији истраге, имали су на души 11 убистава и много пљачки. У зиму 1953. један од исљедника примијетио је да су пљачке почињене близу стадиона.

У мају исте године полицији је запао за око сумњиво дарежљив студент из Красногорска који је послије фудбалског меча купио цијелу бачву пива и частио пролазнике. Младића су почели да прате и он их је довео до извршилаца злочина.

Ухапшено је дванаесторо људи, вођа Митин и његови најближи сарадници осуђени су на смрт стријељањем, а остали су добили много година робије.
 

“Зодијак” Дејвида Финчера

Радња остварења “Зодијак” смјештена је у Сан Франциско крајем шездесетих година прошлог вијека. Заљубљени пар паркира аутомобил на пустом мјесту и смјешта се на задње сједиште. Непозната особа им се прикрада и, пријетећи пиштољем, присиљава младе људе да изађу, а затим пуца у њих.

Ово је типичан сценарио низа злочина које је починио манијак са надимком Зодијак. Убица је сам себи дао тај надимак у писмима полицији и локалним листовима.

О неухватљивом убици су многи писали и снимали филмове. Године 2007. своју интерпретацију те приче изнио је познати режисер Дејвид Финчер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.