Спрингстин: 30 година се борим са собом VIDEO

Пјевач је осетио суицидалне тенденције на снимању албума „Небраска" 1982. и каже да је само презир оно што покреће велике умјетнике.

Упркос свим наградама, слави, богатству и милионима обожавалаца, Брус Спрингстин је посљедњих 30 година на терапији, открио је у интервјуу за New Yorker.

„Не можете да не примjетитие фину моћ самопрезира у свему томе", казао је музичар.

Његова исповjест објављена је у тренутку када са своје 62 године јурца по свијету, изводећи трочасовне концерте један за другим на распродатој турнеји. Ти наступи захтјевају изванредну менталну и физичку снагу, а Спрингстиново здравље се заснива на једноставном режиму:

„Он једе здраво и проводи вријеме у теретани", каже члан његовог бенда Стив ван Зант за Rolling Stone. „И у дброј је кондицији јер не узима дроге". Међутим, Ван Зант тврди да се Брус никада и није дрогирао. „Не узимајте алкохол, храните се здраво, вjежбајте па ћете и ви моћи да ђипате са 62", каже он.

Упркос овом здравом начину живота, Спрингстин има своје демоне. Док је снимао албум „Небраска" осjетио је „суицидалне мисли", каже његов пријатељ и биограф Дејв Марш. „Депресија није била шок сама по себи. Он је био на путу славе да од анонимуса постане неко и свакога дана и ноћи неко му је љубио дупе. Тад почињете да развијате унутарње конфликте око тога колико заиста вредите".

„Моји проблеми нису били тако очигледни као некога ко се дрогира"¸објаснио је Спрингстин новинару New Yorkerа. „Они су били једнако тешки, али подмуклији. Због тог самопрезира који тишти све умеjтнике настаје јака тенденција ка самообезвријеђивању када су на сцени... Тих неколико сати сте ослобођени себе; сви гласови у вашој глави нестану. Само утихну. Више нема мјеста за њих. Ту је само један глас, глас којим ви говорите".

The Boss је био вођен „чистим страхом, самопрезиром и мржњом према себи".

„Ја сам 30 година на психоанализи!", каже Брус. „Стално мислите, не свиђа ми се то што видим, не свиђа ми се ништа што радим, морам да се променим, да се трансформишем.

Не знам ниједног умjетника кога то не мучи. Да су сви били изузетно задовољни собом, не бисмо имали велике умjетнике! Нико ништа не би радио! Брандо не би глумио, Дилан не би написао 'Like a Rolling Stone', Џејмс Браун не би пjевао, ‘Ахх!’, не би бjесомучно трагао за тим једним битом. То је мотивација. Потреба да побољшате себе, свој град, своју публику - жеља да се обновите".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.