Springstin: 30 godina se borim sa sobom VIDEO

Pjevač je osetio suicidalne tendencije na snimanju albuma „Nebraska" 1982. i kaže da je samo prezir ono što pokreće velike umjetnike.

Uprkos svim nagradama, slavi, bogatstvu i milionima obožavalaca, Brus Springstin je posljednjih 30 godina na terapiji, otkrio je u intervjuu za New Yorker.

„Ne možete da ne primjetitie finu moć samoprezira u svemu tome", kazao je muzičar.

Njegova ispovjest objavljena je u trenutku kada sa svoje 62 godine jurca po svijetu, izvodeći tročasovne koncerte jedan za drugim na rasprodatoj turneji. Ti nastupi zahtjevaju izvanrednu mentalnu i fizičku snagu, a Springstinovo zdravlje se zasniva na jednostavnom režimu:

„On jede zdravo i provodi vrijeme u teretani", kaže član njegovog benda Stiv van Zant za Rolling Stone. „I u dbroj je kondiciji jer ne uzima droge". Međutim, Van Zant tvrdi da se Brus nikada i nije drogirao. „Ne uzimajte alkohol, hranite se zdravo, vježbajte pa ćete i vi moći da đipate sa 62", kaže on.

Uprkos ovom zdravom načinu života, Springstin ima svoje demone. Dok je snimao album „Nebraska" osjetio je „suicidalne misli", kaže njegov prijatelj i biograf Dejv Marš. „Depresija nije bila šok sama po sebi. On je bio na putu slave da od anonimusa postane neko i svakoga dana i noći neko mu je ljubio dupe. Tad počinjete da razvijate unutarnje konflikte oko toga koliko zaista vredite".

„Moji problemi nisu bili tako očigledni kao nekoga ko se drogira"¸objasnio je Springstin novinaru New Yorkera. „Oni su bili jednako teški, ali podmukliji. Zbog tog samoprezira koji tišti sve umejtnike nastaje jaka tendencija ka samoobezvrijeđivanju kada su na sceni... Tih nekoliko sati ste oslobođeni sebe; svi glasovi u vašoj glavi nestanu. Samo utihnu. Više nema mjesta za njih. Tu je samo jedan glas, glas kojim vi govorite".

The Boss je bio vođen „čistim strahom, samoprezirom i mržnjom prema sebi".

„Ja sam 30 godina na psihoanalizi!", kaže Brus. „Stalno mislite, ne sviđa mi se to što vidim, ne sviđa mi se ništa što radim, moram da se promenim, da se transformišem.

Ne znam nijednog umjetnika koga to ne muči. Da su svi bili izuzetno zadovoljni sobom, ne bismo imali velike umjetnike! Niko ništa ne bi radio! Brando ne bi glumio, Dilan ne bi napisao 'Like a Rolling Stone', Džejms Braun ne bi pjevao, ‘Ahh!’, ne bi bjesomučno tragao za tim jednim bitom. To je motivacija. Potreba da poboljšate sebe, svoj grad, svoju publiku - želja da se obnovite".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.