Појавиле се никад објављене пјесме Ђорђа Балашевића из гимназијских дана

Г.С.
Појавиле се никад објављене пјесме Ђорђа Балашевића из гимназијских дана

Ђорђе Балашевић је током свог живота написао велики број пјесама, а лист “Данас” дошао је до оних нумера које је славни кантаутор створио док је био гиманзијалац. Легендарни Ђоле је одлично баратао српским језиком, што је и показао док је похађао гимназију “Светозар Марковић Тоза” у Новом Саду.

Наиме, бројне његове пјесме изашле су у годишњаку ове образовне установе. Ђоле је писао о свему и свачему, али, како може да се уочи, у првом плану били су мушко-женски односи.

Тим поводом, ево и неких Балашевићевих пјесама које је написао током гимназијалских дана, када је био ученик одјељења ИИа.

Пар речи о нашој љубави

Ја сам претежно тежио ка сексу,

Ти си волела укршетне речи,

У реду, признајем,

Можда се нисмо волели,

Баш као голуб и голубица,

Али смо се волели

Као неке друге животиње,

И било нам је лепо.

Ја сам претежно тежио ка сексу,

Ти си волела укршетне речи,

Твоја мама је због мене

Добијала лупање срца

И због ње сам коначно успео да схватим

Све оне силне вицеве о таштама.

Тек,

Ја сам претежно тежио ка сексу,

Ти си волела укршетне речи,

Ето, то радимо и данас,

Али више не у дуету.

Ђорђе Балашевић ИИа

Ако ти је срце од камена

Ако ти је срце од камена,

Не брини,

Има још каменолома.

И каменорезаца,

Још се ту могу извршити

Неке измене и допуне

У циљу општег побољшања.

Ако ти је срце од камена,

Не брини,

Него створи и камен у бубрегу

Па онда почни да скупљаш

Сво остало камење,

И стално понављај:

- Камен по камен - палача -

И тако даље.

Ако ти је срце од камена,

Не брини.

Ђорђе Балашевић IIа

Да ти имаш телефон

Да ти имаш телефон

Ја бих био слушалица

И мислио бих да све мени причаш,

Па би ме дисала и спуштала

И чистила ме уочи мале госпојине кад нам долазе гости.

Да ти имаш телефон

Био бих ја и именик

И баш за инат са штампарском грешком

Бес оног броја који тражиш

И онда би ме листала и листала

И кад бих био у твојим рукама.

Да ти имаш телефон

Ја бих био и најбољи корисник

телефонских говорница

И однео бих тамо кревет и бокал воде

Па бих ти цео дан телефонирао

А у песмама бих се одмарао

И пио воду ис бокала

Јао, само да ти имаш телефон,

Био бих онај аутомат за тачно време

Па бих рекао кад се јавиш

Па бих рекао кад се јавиш

Већ толико сати, толико минута и толико секунди

Те волим.

“О, какав дражесан аутомат”

Говорила би ти, спуштајући слушалицу,

А то сам ја, и слушалица и аутомат.

Па  стицајем околности имаш телефон

Онда бих ја био централа

Па бих укинуо све телефоне на свету,

Само би један оставио теби

И један мени

Е, да ти имаш телефон

Многи би допринели човечанству.

Ђорђе Балашевић IIа

Твоја фотографија

Док гледам у тебе, у сво моје благо,

Животу у лиру среће почиње да свира

И схватам како човеку може бити драго

Једно мало, обично, парченце папира.

Пушташ гитару на жицама јеца

док песма тече уз сабласни смех

Пред којим то Богом колено ти клеца

из којег од њих ти молиш за грех?

Зар крив је неко што у понор падаш,

што некоч неста твога ока сјај?

Не реци само да све поче онда

кад црним тушем преко тога писма

очајним гестом уз ломљења пера

са криком бола ти написа: КРАЈ!

(Телеграф.рс)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана