Pojavile se nikad objavljene pjesme Đorđa Balaševića iz gimnazijskih dana

Naime, brojne njegove pjesme izašle su u godišnjaku ove obrazovne ustanove. Đole je pisao o svemu i svačemu, ali, kako može da se uoči, u prvom planu bili su muško-ženski odnosi.

Tim povodom, evo i nekih Balaševićevih pjesama koje je napisao tokom gimnazijalskih dana, kada je bio učenik odjeljenja IIa.

Par reči o našoj ljubavi

Ja sam pretežno težio ka seksu,

Ti si volela ukršetne reči,

U redu, priznajem,

Možda se nismo voleli,

Baš kao golub i golubica,

Ali smo se voleli

Kao neke druge životinje,

I bilo nam je lepo.

Ja sam pretežno težio ka seksu,

Ti si volela ukršetne reči,

Tvoja mama je zbog mene

Dobijala lupanje srca

I zbog nje sam konačno uspeo da shvatim

Sve one silne viceve o taštama.

Tek,

Ja sam pretežno težio ka seksu,

Ti si volela ukršetne reči,

Eto, to radimo i danas,

Ali više ne u duetu.

Đorđe Balašević IIa

Ako ti je srce od kamena

Ako ti je srce od kamena,

Ne brini,

Ima još kamenoloma.

I kamenorezaca,

Još se tu mogu izvršiti

Neke izmene i dopune

U cilju opšteg poboljšanja.

Ako ti je srce od kamena,

Ne brini,

Nego stvori i kamen u bubregu

Pa onda počni da skupljaš

Svo ostalo kamenje,

I stalno ponavljaj:

- Kamen po kamen - palača -

I tako dalje.

Ako ti je srce od kamena,

Ne brini.

Đorđe Balašević IIa

Da ti imaš telefon

Da ti imaš telefon

Ja bih bio slušalica

I mislio bih da sve meni pričaš,

Pa bi me disala i spuštala

I čistila me uoči male gospojine kad nam dolaze gosti.

Da ti imaš telefon

Bio bih ja i imenik

I baš za inat sa štamparskom greškom

Bes onog broja koji tražiš

I onda bi me listala i listala

I kad bih bio u tvojim rukama.

Da ti imaš telefon

Ja bih bio i najbolji korisnik

telefonskih govornica

I odneo bih tamo krevet i bokal vode

Pa bih ti ceo dan telefonirao

A u pesmama bih se odmarao

I pio vodu is bokala

Jao, samo da ti imaš telefon,

Bio bih onaj automat za tačno vreme

Pa bih rekao kad se javiš

Pa bih rekao kad se javiš

Već toliko sati, toliko minuta i toliko sekundi

Te volim.

“O, kakav dražesan automat”

Govorila bi ti, spuštajući slušalicu,

A to sam ja, i slušalica i automat.

Pa  sticajem okolnosti imaš telefon

Onda bih ja bio centrala

Pa bih ukinuo sve telefone na svetu,

Samo bi jedan ostavio tebi

I jedan meni

E, da ti imaš telefon

Mnogi bi doprineli čovečanstvu.

Đorđe Balašević IIa

Tvoja fotografija

Dok gledam u tebe, u svo moje blago,

Životu u liru sreće počinje da svira

I shvatam kako čoveku može biti drago

Jedno malo, obično, parčence papira.

Puštaš gitaru na žicama jeca

dok pesma teče uz sablasni smeh

Pred kojim to Bogom koleno ti kleca

iz kojeg od njih ti moliš za greh?

Zar kriv je neko što u ponor padaš,

što nekoč nesta tvoga oka sjaj?

Ne reci samo da sve poče onda

kad crnim tušem preko toga pisma

očajnim gestom uz lomljenja pera

sa krikom bola ti napisa: KRAJ!

(Telegraf.rs)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.