Педро Алмодовар проговорио о “Болу и слави”: Без снимања филмова мој живот би био бесмислен
Без снимања филмова мој живот би био бесмислен, рекао је шпански режисер Педро Алмодовар у интервјуу за “Гардијан” поводом најновијег филма “Бол и слава” који је дубоко личан који критичари оцјењују као право ремек-дјело.
Педро Алмодовар који је напунио 70 година, на коме се види да стари, побољева, живи потпуно сам у огромном стану претрпаном сјећањима на претходне филмове, а, како сам каже, његови пријатељи су или умрли или не могу да се крећу, што га чини депресивним.
Алмодовар, пише “Гардијан”, страхује да су његови најбољи филмови већ прошлост. Када у филму главног јунака, режисера Маљоа, за кога каже да је депресиван као и он, одвозе у операциони салу због неке рутинске операције, то описује као “генералну пробу за сопствену смрт”.
Режисер ипак инсистира да је филм фикција а никако документаран филм, јер он никада није снимао документарце и нема намјеру да сад под старе дане почне да их снима, и то о себи. Тако да Маљо ипак није портрет Алмодовара, без обзира колико се Антонио Бандерас трудио да, обучен као режисер, жели да га подражава. Ентеријери су снимани у Алмодоваровом стану, али, иако Маљов живот умногоме личи на његов, он се и даље брани да то није аутобиографија. Према ријечима новинара, Алмодоварова одбрана се руши када каже “Ја се трудим да убиједим себе да то нисам ја, већ неки лик који сам измислио, али не могу више да се кријем иза Маљоа”.
У младости је снимао филмове који су били одраз његове младости, у средњим је правио мелодраме и трилере, а сада се и у филмовима бави старењем, болестима и смрћу.
- “Бол и слава” је нека врста исповијести неког ко стари. Веома сам поносан на овај филм - казао је Алмодовар, те је додао да сви његови филмови имају неких грешака, неки мање неки више, а овај филм може да се сматра његовим старачким мајсторским дјелом.
У “Болу и слави” главни лик Маљо се препире са другарима, забрља током интервјуа уживо, и самог себе лијечи неким опијатима а евентуални патос превазилази хумором.
- Вјероватно сам се тако одувијек осјећао. Мој однос према филму је постао све чвршћи. То је разлог што ми је филм сада све и само док га радим осјећам се комплетно - рекао је умјетник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
