Младен Матичевић, режисер и сценариста за "Глас Српске": Садашња музика не нуди промјене, само забаву

Рекао је ово у разговору за "Глас Српске" режисер и сценариста Младен Матичевић чији филм "Небеска тема – Прича о Влади Дивљану" ће у недјељу од 17 часова бити приказан у биоскопу "Доли Бел" у Фочи, у оквиру "Нектар ОК фест каравана".

- Песимиста сам када говорим о уметности и о функцији уметности. Садашња уметност сведена је на то да вам људи са новцем дозвољавају или не дозвољавају да нешто радите – додаје Матичевић

ГЛАС: У филму "Небеска тема" приказали сте интимне детаље из живота Владе Дивљана, једног од најзначајнијих музичара региона. Мислите ли да сте успјели на најбољи могући начин на великом платну да представите све што је постојало као идеја?

МАТИЧЕВИЋ: Тешко је одговорити на питање да ли сам ја успео, јер радио сам онако како сам ја желео. Мислим да је и већина људи која је то видела задовољна. То је филм у коме се ви смејете, уживате и на крају плачете, дакле прођете све врсте емоција које филм или нека врста уметности може да вам понуди. Што се мене тиче, ја сам стварно задовољан.

ГЛАС: Ово је година у којој обиљежавамо пет година од његовог одласка. Шта бисте Ви сада рекли да је оно по чему  је важно да га памтимо или по чему га Ви памтите?

МАТИЧЕВИЋ: Њега памтимо по фантастичним и дивним песмама, дефинитивно и по неком начину живота за којег не постоји човек који би могао да каже нешто лоше.

ГЛАС: Нуди ли данашњица људе који ће да буду памћени на такав начин, као што су сада неки музичари који су стварали прије неколико деценија?

МАТИЧЕВИЋ: Ја лично мислим да не. Говорим из перспективе својих година. У младима који се данас баве музиком не видим тако јаке ауторе. И то не мора да значи да сам ја у праву. Некако мислим да неке нико ни по чему неће памтити, али то је само моја перспектива.

ГЛАС: Због чега мислите да је то тако? Да ли је понестало идеја, зато што је све већ исписано и испјевано?

МАТИЧЕВИЋ: У генерацији којој ја припадам текстови музике били су апсолутно најважнија ствар у животу, јер сте с људима комуницирали кроз одређену музику исто као и кроз одређене филмове. Из садашње музике не постоји могућност да се изроди нешто велико. Она не мења свет и више не желите да се промените захваљујући тој музици, него желите да се мало забавите. Значај музике више није исти, а ни намера за стварање. Људи сада желе да зараде велике количине новца и то је у реду, али ту не постоји могућност за нешто велико. Другачије је време и другачија је функција музике. Такође, у Југославији су људи попут Владе Дивљана имали, рецимо, тираже од 300.000 продатих плоча. Данас су то потпуно немогуће цифре, у било чему.

ГЛАС: Колико данас можемо да будемо слободни у умјетничком смислу и да ли смо икад имали баш такву слободу?

МАТИЧЕВИЋ: У ранијим временима, које ја памтим, имали смо већи степен слободе. Сада садржај диктирају људи који имају новац у великим фирмама и они, по свом погледу на свет и интересу, финансирају пројекте. Не могу да замислим да сада имам такву врсту подршке какву сам имао за овај филм и не знам како би било могуће поново снимити овакав филм. Слобода се сада само повремено појави на телевизији, на неком филму, албуму.  На индивидуалном нивоу свако се бори. Али ви када однесете некакав сценарио, па вам кажу да би они волели некакав другачији филм, па онда бирате између тога да ли ћете или нећете нешто радити, то уништава слободу.

ГЛАС: Да ли можда радите или припремате неки нови пројекат?

МАТИЧЕВИЋ: Имам неке идеје, али не знам како ни када ћу их реализовати. И за овај филм ми је требало три године. Спремам и надам се да ћу нешто ускоро радити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.