Mladen Matičević, režiser i scenarista za "Glas Srpske": Sadašnja muzika ne nudi promjene, samo zabavu
Čini mi se da sada sama umetnost ne ide u pravcu koji će poboljšati, obogatiti i ulepšati svet. Sve što se sada dešava je regresija. Sada stasavaju generacije mladih ljudi koji su potpuno spremni da budu robovi, ne samo u ekonomskom, nego i u političkom i verskom i svakom drugom smislu.
Rekao je ovo u razgovoru za "Glas Srpske" režiser i scenarista Mladen Matičević čiji film "Nebeska tema – Priča o Vladi Divljanu" će u nedjelju od 17 časova biti prikazan u bioskopu "Doli Bel" u Foči, u okviru "Nektar OK fest karavana".
- Pesimista sam kada govorim o umetnosti i o funkciji umetnosti. Sadašnja umetnost svedena je na to da vam ljudi sa novcem dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju da nešto radite – dodaje Matičević
GLAS: U filmu "Nebeska tema" prikazali ste intimne detalje iz života Vlade Divljana, jednog od najznačajnijih muzičara regiona. Mislite li da ste uspjeli na najbolji mogući način na velikom platnu da predstavite sve što je postojalo kao ideja?
MATIČEVIĆ: Teško je odgovoriti na pitanje da li sam ja uspeo, jer radio sam onako kako sam ja želeo. Mislim da je i većina ljudi koja je to videla zadovoljna. To je film u kome se vi smejete, uživate i na kraju plačete, dakle prođete sve vrste emocija koje film ili neka vrsta umetnosti može da vam ponudi. Što se mene tiče, ja sam stvarno zadovoljan.
GLAS: Ovo je godina u kojoj obilježavamo pet godina od njegovog odlaska. Šta biste Vi sada rekli da je ono po čemu je važno da ga pamtimo ili po čemu ga Vi pamtite?
MATIČEVIĆ: Njega pamtimo po fantastičnim i divnim pesmama, definitivno i po nekom načinu života za kojeg ne postoji čovek koji bi mogao da kaže nešto loše.
GLAS: Nudi li današnjica ljude koji će da budu pamćeni na takav način, kao što su sada neki muzičari koji su stvarali prije nekoliko decenija?
MATIČEVIĆ: Ja lično mislim da ne. Govorim iz perspektive svojih godina. U mladima koji se danas bave muzikom ne vidim tako jake autore. I to ne mora da znači da sam ja u pravu. Nekako mislim da neke niko ni po čemu neće pamtiti, ali to je samo moja perspektiva.
GLAS: Zbog čega mislite da je to tako? Da li je ponestalo ideja, zato što je sve već ispisano i ispjevano?
MATIČEVIĆ: U generaciji kojoj ja pripadam tekstovi muzike bili su apsolutno najvažnija stvar u životu, jer ste s ljudima komunicirali kroz određenu muziku isto kao i kroz određene filmove. Iz sadašnje muzike ne postoji mogućnost da se izrodi nešto veliko. Ona ne menja svet i više ne želite da se promenite zahvaljujući toj muzici, nego želite da se malo zabavite. Značaj muzike više nije isti, a ni namera za stvaranje. Ljudi sada žele da zarade velike količine novca i to je u redu, ali tu ne postoji mogućnost za nešto veliko. Drugačije je vreme i drugačija je funkcija muzike. Takođe, u Jugoslaviji su ljudi poput Vlade Divljana imali, recimo, tiraže od 300.000 prodatih ploča. Danas su to potpuno nemoguće cifre, u bilo čemu.
GLAS: Koliko danas možemo da budemo slobodni u umjetničkom smislu i da li smo ikad imali baš takvu slobodu?
MATIČEVIĆ: U ranijim vremenima, koje ja pamtim, imali smo veći stepen slobode. Sada sadržaj diktiraju ljudi koji imaju novac u velikim firmama i oni, po svom pogledu na svet i interesu, finansiraju projekte. Ne mogu da zamislim da sada imam takvu vrstu podrške kakvu sam imao za ovaj film i ne znam kako bi bilo moguće ponovo snimiti ovakav film. Sloboda se sada samo povremeno pojavi na televiziji, na nekom filmu, albumu. Na individualnom nivou svako se bori. Ali vi kada odnesete nekakav scenario, pa vam kažu da bi oni voleli nekakav drugačiji film, pa onda birate između toga da li ćete ili nećete nešto raditi, to uništava slobodu.
GLAS: Da li možda radite ili pripremate neki novi projekat?
MATIČEVIĆ: Imam neke ideje, ali ne znam kako ni kada ću ih realizovati. I za ovaj film mi je trebalo tri godine. Spremam i nadam se da ću nešto uskoro raditi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
