Како је прије 50 година настао легендарни риф за пјесму “Smoke on The Water”: Пожар, паника и класика за рокенрол вјечност

Бранислав Предојевић
Како је прије 50 година настао легендарни риф за пјесму “Smoke on The Water”: Пожар, паника и класика за рокенрол вјечност

ЛОНДОН - Тачно прије 50 година, чудесном комбинацијом сплета околности и великог талента чланова групе “Deep Purple”, настао је један од најчувенијих рифова у историји рокенрола, снимљен као централни мотив нумере “Smoke on The Water”.

Сама пјесма инспирисана је пожаром у казину у Монтреу, који се десио 4. децембра 1971. године. Британски бенд је тамо планирао да снима свој албум “Machine Head”, одмах након концерта Френка Запе. Чланови групе били су у публици, а пјевач Јан Гилан свједочио је да је иза њега неко испалио двије ракете, које су пале у горњи угао зграде и брзо је запалиле. Чланови групе посматрали су ватру из оближњег ресторана, а када је ватра утихнула, слој дима је прекрио Женевско језеро уз одсјај сунца. Ова слика дала је басисти Роџеру Гловеру идеју за наслов пјесме, а Гилан је, инспирисан инцидентом, написао текст. Бенд је премјештен у хотел “Гранд” у Монтреу, гдје су наставили да снимају албум користећи мобилни студио групе “Ролингстонс”. Требала им је још једна пјесма, па су 6. децембра саставили костур нумере “Smoke on The Water”, користећи Гиланов текст, док је гитариста Ричи Блекмор смислио риф.

- Поставили смо опрему у ходницима хотела, а мобилни камион “Стонса” био је иза, са веома дугим кабловима, који су излазили кроз прозоре. Током припрема кренули смо да импровизујемо у студију као неку врсту звучне провјере. Ричи је одсвирао риф и потом смо заборавили на овај снимак сљедећих дана. Инжењер снимања нам је посљедњег дана рекао: “Човјече, фали нам неколико минута за албум.” Ричи је поново извукао свој риф, а Роџер и ја смо написали биографски извјештај о снимању плоче: “Сви смо изашли у Монтре и остатак те приче о пожару и паници” - објаснио је Гилан.

Френк Запа, који се помиње у стиховима, изгубио је опрему у пожару, а затим је сломио ногу неколико дана касније када га је фан увукао у публику на наступу у Енглеској. Стихови “Фанки Клауд је трчао унутра и излазио извлачећи дјецу” описују Клода Нобса, суоснивача престижног “Монтре” џез фестивала и човјека који је помогао у спасавању људи у пожару и пронашао други хотел за боравак бенда. Гилан га је током снимања позвао на вечеру и рекао му да су направили музичко изненађење за њега, али да то неће бити на албуму.

- Одсвирали су мелодију, коју су назвали “Smoke on The Water” и када сам је чуо, рекао сам им да су сви луди. То ће бити огромна ствар. Сада не постоји гитариста на свијету који не зна тај риф - истакао је Нобс.

Занимљиво је да је гитариста Ричи Блекмор и тада имао наглашен афинитет према ренесансној музици, коју данас пише и изводи у свом бенду “Blackmore's Night”. Он сам је рекао да се први пут заинтересовао за класичну форму 1971. када је гледао Би-Би-Сијев програм под називом “Жене Хенрија Осмог”, и да у пјесми заиста постоји траг ренесансе.

- Риф је урађен у кварти и квинти, средњовјековној модалној скали. То чини да изгледа мрачније и злослутније. Не као данашње терце поп музике, а чинило ми се то као добар начин да испратим звуком тензију пожара у стиховима - објаснио је Блекмор, додајући касније за “Фендер” како је смислио чувени риф.

Он је навео да је то био природан риф за свирање у то вријеме и да је то била прва ствар која му је пала на памет када је чуо текст.

Бенд није мислио да ће ово бити хит и ријетко га је свирао уживо. Међутим, када год су то урадили, то је изазвало огромну реакцију у публици. Укључили су живу верзију на свој славни албум “Маде ин Јапан” из 1972. године, који је био веома продаван. Албум је објављен у Америци у априлу 1973. године, више од годину дана након што је тамо објављен “Machine Head”. Ово је пјесму претворило у мегахит, када је објављена као сингл у Америци у мају и достигла 4. мјесто у САД до 28. јула 1973. године. У то вријеме “Deep Purple” је објавио још један албум “Who Do We Think Be Are”, али се постава, која је снимила пјесму распала, а Гилан и Гловер су напустили бенд. Ипак, ова нумера и њен риф надживјели су свађе, разлазе и све поставе групе, опставши све до данас као заштитни знак, како бенда, тако и рок музике.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана