Гуча: Падне бакшиш и од 500 евра

Од кад у седам ујутру трубачка будилица прође улицама Гуче, па до седам наредног јутра не престају игра и пјесма у овој српској варошици коју је труба свијетом прославила. Ко је дошао да се наспава, промашио је дестинацију, али за провод нема бољег мјеста.

Љубитељи доброг провода преко дана обилазе уличне тезге, а чим се смрачи, одлазе под шаторе одакле их дозивају трубачи

Игра се под шаторима, на улицама, у камповима... Игра се испред Дома културе на чијој се позорници смјењују трубачки оркестри и културно-умјетничка друштва.

- Изволите, кајсијевача само 130 динара - дјевојке у мини-хаљиницама нуде с ногу ракију из епрувета.

- Јао, бре, па ово изгледа као неки лек - мршти се дебељушкасти брка из Краљева, али ипак нагиње.

- Лек, лек, него шта, прави лек за душу - бодри га продавачица.

Узима и другу епрувету и њу испија на екс. Више се не мршти. Трубачи су га већ опколили. „Тециии, тециии, Ибар водооо..." Након треће дозе лијека за душу, диже руке увис и пјева са њима.

Пред шатором ресторана „Камионџија" окупило се пуно свијета. Унутра дугокоса плавуша заносних облина игра на столу. Брусхалтер и минимална сукњица на ресе (купаћи костим више покрива!) пуни су новчаница од по 1.000 динара.
 

Споменик трубачу у центру Гуче и ове године је током трајања Сабора нон-стоп у друштву веселих посјетилаца

- Како посао? - питамо је.

- Одлично! Супер се заради, а и лепо се проведем. Волим трубаче и сваке године играм у Гучи. Бакшиш је одличан, деси се да добијем и по 500 евра за вече - раздрагано прича Снежана из Пожаревца.

Показује нам на младића који са другом сједи за столом и пије пиво.

- Је л’ видиш овог? Овог лево. Заљубио се у мене. Запросио ме пре сат времена. То ми се редовно дешава, сваке године на Сабору имам бар по три просца - хвали се Снежана.

- Има ли непристојних понуда? - питамо.

- Мислите да ли ме зову у кревет? Да, стално, али ја се тиме не бавим, само играм - објашњава и ужурбано прилази новом друштву које је тек сјело за сто под шатором.
По наруџбини се види да су стални гости.

- Четири велика пива, кило и по прасетине и Снежа! - наручују конобару.

Бројни млади трубачки оркестри траже своје мјесто под сунцем у Гучи, док око њих често јурцају и дјеца која понекад играју, а понекад и просе

Снежана стиже прва. Почиње да мјеша над њиховим главама, а они је гледају као омађијани. Већ послије неколико минута, нове црвене новчанице красе њен костим.
 

Ниже, у ријеци купају се кампери. По мраку. Четворочлано друштво из Француске већ пету годину заредом годишњи одмор проводи у Гучи. Повадили су сапуне и шампоне, пјени се на све стране, а они се брчкају и пјевају на симпатичном српском: „Месечина, месечина, јој, јој, јој, јој..."

Битна ставка посетилаца у Гучи јесте смештај, који нимало није јефтин, па је некима најјефтиније да се раскомоте на паркингу

- Заволели смо српску музику преко филмова Емира Кустурице. Гучу не пропуштамо. Ово је најбољи фестивал на свету - прича Карл док сапуња косу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.