Глумица Вјера Мујовић: Културни амбасадори данас су Кустурица и Ђоковић

"Ђоковић је као витез који у најгорим ситуацијам показује својим понашањем, реаговањем или нереаговањем највишу вертикалу сваког људског бића, а ми имамо срећу да је он Србин. Какву славу проноси Кустурица? Када сам била на Куби, сви су ме питали за Кустурицу и Ђоковића. Исто и у Русији", навела је Мујовићева.

Она подсјећа да је педесетих година прошлог вијека у Југославији постојала свијест о значају културе и умјетности у дипломатији и важности креирања што боље слике земље, а значајну дипломатску мисију некада су имали Фест, Бемус, Битеф.

"На те фестивале су долазиле највеће филмске и музичке звезде и најзначајније позоришне трупе. Мене су готово на свим позоришним фестивалима питали за Битеф и за Миру Траиловић. Она је била истински културни амбасадор. Данас су то Емир Кустирица и Новак Ђоковић", истакла је Мујовићева за "Спутњик".

Она је додала да је у Француској питају и за музичког умјетника Немању Радуловића који је звијезда и у Јапану, а у оперском свијету била је то недавно прерано отишла композиторка Исидора Жебељан.

"То су људи који су имали или имају важну мисију...Сигурна сам да је довољно да постоји само један велики човек да прослави своју земљу, а ми имамо много таквих људи. Званична дипломатија се само успут бави културом и зато треба да се ослонимо на уметнике и на нашу академску дијаспору који су најбоље огледало Србије. Све зависи од људи, а не од новца", истиче Мујовићева.

Као добре примјере промоције српске културе и умјетности Мујовићева наводи изложбу "Србија - земља фресака" која је прије 20 година гостовала широм Европе и у Италији изазвала бум, те и поставку "Иво Андрић, писац и/или дипломата" која је обишла 45 земаља, али и паное на аеродрому.

Мујовићева, која је због свог посла пропутовала свијет, каже да је сваки грађанин на пословном или туристичком путовању дипломата који показује слику Србије, а као умјетник из Србије она је на највеће одушевљење наишла у Русији и Грчкој.

Она истиче да Србија о културној дипломатији може много да научи од Русије и Француске које имају највише утемељену културну политику и много улажу у међународну сарадњу, али и од мањих земаља попут Словеније, Аустрије, балтичких држава.

"Ми рецимо имамо фестивале попут жЕгзитаж и Гуче на које долази много младих. Они јесу популистички, али су, такође, и посредна дипломатија", наводи Мујовићева.

Мујовићева је истакла и важну улогу српских лектората у иностранству, одјељења за учење српског језика при факултетима,, уз напомену да их је Србија данас изгубила много или су их преузели Хрвати.

Она као посредну културну дипломатију наводи и културни туризам, те подсјећа да су прије короне у Србију долазиле туристичке групе из Кине, Турске и Израела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.