Фото: Џоан Баез: Једно НЕ за Дилана, друго НЕ за Обаму
О својим пјесмама и сликама, Питу Сигеру и Бобу Дилану, о Мартину Лутеру Кингу и Бараку Обами, о протесту "Окупирајмо Вол Стрит" и српском 5. октобру, за Б92 говори америчка фолк легенда Џоан Баез.
Средином новембра Џоан Баез примиће награду Америчког удружења композитора, текстописаца и издавача (ASCAP Centennial Award) за изванредан допринос, прије свега америчкој фолк музици. Али, искрено признаје, не радује се толико ни награди, ни церемонији додјеле.
„То није баш моја омиљена ствар. Али разумијем да је у питању велика част, зато ћу се појавити и прихватити награду", каже Баез у разговору за Б92, убрзо додајући: „Не мјерим свој живот према наградама."
А и зашто би мерила живот према наградама, кад може да га мјери и рачуна на толико различитих начина. Рецимо, године за собом, а сада их је 73, може да памти по протестима које је подржавала или инспирисала. Од стајања уз Мартина Лутера Кинга током Марша на Вашингтон, преко оне мајске вечери када је дозволила Вацлаву Хавелу да јој носи гитару не знајући да ће га инспирисати и водити током Плишане револуције све до пјевања на њујоршком тргу прије коју годину, када је пружала подршку покрету „Окупирајмо Вол Стрит", поново се дјетиње надајући да ствари могу да се промјене.
Чак може, ако је баш докона, да памти и декаде свог живота по љубавницима и великим љубавима које је имала. Није нимало случајно једна новинарка у разговору са њом примјетила да је Баез вјероватно једина жена на свијету која је видјела Боба Дилана и Стива Џобса без одјеће, на шта јој је ова у свом стилу одгворил: „Али не у исто вријеме."
А можда јој је најлакше да вријеме за собом рачуна по албумима које је објавила и турнејама које су за њима слиједиле. Било да су у питању пјесме које је сама писала, или које су за њу писали највећи аутори популарне музике друге половине XX вијека, сасвим је извјесно да ће тог 17. новембра на додјели ASCAP награда Џоан Баез стајати равноправно уз остале добитнике: Билија Џоела, Стивија Вондера, Гарта Брукса и Стивена Сондхајма. Ипак, она би радије остала код куће. И сликала.
„Почела сам недавно да сликам. То је нешто ново и нешто око чега гајим велику страст. Толику да се сада сликање такмичи са јпевањем", одушевљено прича о својим портретима. Ипак, додјела награда није једини догађај који би прескочила и остала код куће да слика. Нешто касније током разговора открива нам да је не тако давно и Бобу Дилану рекла „не". Дилану, чије је пјесме прва представила свијету и дала му вјетар у леђа да постане оно што данас Боб Дилан јесте. Дилану, послије чијег је једног телефонског позива у налету емоција написала своју најпознатију ауторску пјесму „Dimonds and Rust ". И "Боб" - звучала је необично пријатељски док га тако ословљава у разговору, ускоро креће на јесењу турнеју.
„Не би ме он звао да наступамо, зато хајде да не бринемо о томе", једноставно одговара на „шта би било кад би било питање" о могућим заједичким наступима. „Заправо, звао ме је једном. Тачније, његов менаџмент је желио да учествујем на неком рођенданском слављу или некој прослави за Боба, са бројним другим музичарима. Али Боб није лак за сарадњу па сам им рекла да бих радије остала кући и сликала. Недавно су ме питали у једном интервјуу, и тиме може да се објасни цијела прича о Бобу, да ли сам још увијек у контакту са њим. Рекла сам да нико никада није био у контакту са њим. То је, ето, једно моје спонтано запажање."
Када јој распоред концерата није толико густ, све слике са собом носи, воли да их качи по хотелским собама и бекстејџу, да се осјећа као код куће. Уколико има довољно слободног времена неријетко и слика док је на турнеји. Међутим, то неће бити случај и са овом јесењом турнејом која Џоан Баез поново доводи у наше крајеве. Разлог је једноставан – нема довољно времена за сликање, а и како би када само у париској Олимпији планира да одржи шест концерата.
Долазак на Балкан, који је већ имао прилику да је слуша, за њу има посебно значење. Први пут у Београду она је наступила пред сам крај осамдесетих, тачније прве септембарске вечери 1989. године. Четири године касније била је једна од првих музичарки са запада која је одржала концерт у Сарајеву. Хрватска је имала прилику да је слуша у неколико наврата у скорије време. Баез ће 18. октобра ове године наступити у Дому синдиката, прије тога ће је видјети публика у Љубљани, а послије београдског концерта сели се у Загреб.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.