Ђорђе Миљеновић, музичар, за “Глас Српске”: Нисмо слободни зато што смо тако изабрали

Миланка Митрић
Ђорђе Миљеновић, музичар, за “Глас Српске”: Нисмо слободни зато што смо тако изабрали
Ђорђе Миљеновић, музичар, за “Глас Српске”: Нисмо слободни зато што смо тако изабрали

Свако је одговоран за своју срећу и како год ко желео то да тумачи, моје мишљење је да је страховит губитак времена и живота грешка, нарочито ако човек сматра да му неко други дугује срећу.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” музичар Ђорђе Миљеновић, познатији као Скај Виклер, члан хип-хоп састава “Bad Copy”. Он ће наступити друге вечери (у суботу) на овогодишњем “Нектар ОК фесту” на Тјентишту. Фестивал почиње у петак и трајаће до недјеље.

ГЛАС: Зашто смо данас затворени кад је ријеч о исказивању емоција? И уопште, више отуђени и од себе и од свијета?

МИЉЕНОВИЋ: По мом мишљењу то није више питање затворености, него трансформација потребе и начина да се емоције као и мишљења износе у односу на доба пре интернета. Данас имамо бујице емоционалних излива као и поплаве мишљења које свакодневно људи остављају за собом, и то пред читавим светом, што никада пре није био случај на глобалном нивоу. То не значи да је то добро или лоше, то је нешто што се дешава сад.

ГЛАС: Зашто никад не можемо бити слободни?

МИЉЕНОВИЋ: Зато што смо тако изабрали. Срамота је најјача људска емоција, она има несносну дечицу коју зову страх и завист.

ГЛАС: Мислите ли да испољавање кроз музику, писање и умјетност уопште носи у себи ту слободу у најсавршенијем облику?

МИЉЕНОВИЋ: Плашим се да нисам стручан да тако нешто одговорно тврдим за остатак човечанства, али што се мене тиче - да.

ГЛАС: Да ли је у припреми нешто ново што се Ваше музике и сарадњи тиче?

МИЉЕНОВИЋ: Много тога, заправо. Следи албум за бенд, који прати нови албум “Bad Copy”, а пре тога албум који сам радио са дивним генијалним Пеђом Ристићем - Метом. Све то до краја године.

ГЛАС: Планирате ли нешто ново што се писања тиче? Да ли је то само једна врста искорака у другачије или мислите да ћете се некад више посветити књижевном раду?

МИЉЕНОВИЋ: Наставак првог романа сам написао одавно, али нисам се посветио тражењу адекватних услова за издавање, то се, ево, ових дана решава. Осим тога, и још нешто много крупније, о чему сад не бих док се не заврши. Битно је рећи да константно пишем и да материјала има прилично много.

ГЛАС: Које (нове или старе) књиге или стрипове бисте могли да препоручите нашим читаоцима?

МИЉЕНОВИЋ: “Preacher”, “Transmetropoliten”, “Invisibles”. То су дела којима се једном годишње вратим и уочавам нове фасцинације проузроковане сопственим старењем и приоритетима. Такође, “Таблет”, “Људски апарат” Марка Браковића, баците око.

ГЛАС: Прошле године сте наступили у Градском позоришту “Јазавац” у Бањалуци, у једном мањем и затвореном простору. Каква је чар свирања у таквој просторији, за разлику од великих и слободних сцена на отвореном?

МИЉЕНОВИЋ: Сваки простор са собом носи другачији прилаз људима. Када наступамо у позоришним салама, мало је незгодно јер би неко можда заиграо пијуцкајући пиће, па се онда извињавамо због недостатка услова и што је нама боље на сцени јер можемо да се размашемо. Таква места убаце у фокус сваки тон и стих и интимније познанство се рађа између бенда и публике, а то је магично.

ГЛАС: Какву атмосферу очекујете на “ОК фесту”? Шта ће се наћи на репертоару?

МИЉЕНОВИЋ: Немам очекивања, тако избегнем стрес. Волео бих да публика доживи исто што и она пре ње на свим нашим концертима. Мислим да смо прилично добри, свима нам некако буде баш јако.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана