Чудни животни путеви Жерара Депардјеа

Увијек је успијевао да у свим улогама освоји публику необичним шармом – као погрбљени сељак Жан Де Флорет, страствени Сирано де Бержерак и себични сноб који осваја срце Енди Мекдауел у романтичној комедији "Зелена карта".

Одавно је познат по томе да може у једном оброку да поједе неколико печених пилића, а недавно је признао да попије и по 14 флаша вина дневно. Највећим дијелом због сувишних килограма, имао је бројне здравствене проблеме и чак пет операција уградње бајпаса.

Ипак, Жерар Депардје заслужио је репутацију човјека који живот живи пуним плућима и сам крчи свој пут, без много бриге о томе шта ће "други" рећи.

Да његов однос према животу није ни мало "холивудски" говори чињеница да је више пута ухваћен у вожњи у пијаном стању, да се тукао са папарацима, уринирао у авиону (ван тоалета) и чак узео руско држављанство у знак протеста против високих пореза у Француској.

Међутим, о његовој прошлости мало тога се знало, до објављивања аутобиографије под називом "It Happened That ".

Депардје у шокантној исповијести признаје да се као дијете проституисао, крао и чак пљачкао гробове.

Његови родитељи имали су шесторо дјеце коју су одгајали у суморном мјесту Шатору. Отац му је био неписмени металостругар који је патио од алкохолизма, а мајка је, како каже Депардје, размишљала о томе да изазове побачај уз помоћ игала за плетење, док га је носила у стомаку.

Његова породица била је толико дисфункционална, да је деда с мајчине стране, ушао у дугу везу са бабом са очеве стране.

Како пише Депардје, били су толико сиромашни да су јели јежеве.

Брзо је одрастао. Кад је имао седам година, морао је да помогне мајци приликом порођаја, јер нису могли себи да приуште бабицу. Већ у десетој лутао је улицама, знајући да ће се можда допасти неким геј мушкарцима.

"Знао сам, пошто сам био млад, да ћу се свидјети хомосексуалцима", пише Депардје, иако не улази у детаље о таквим сусретима.

Новац је зарађивао и препродајом цигарета које је по јефтинијим цијенама куповао од америчких војника из оближње базе.

Школске распусте проводио је у јавним тоалетима на париском аеродрому гдје је његова бака радила као чистачица.

Школу је напустио у 13. након што је оптужен за крађу и од тад је често посјећивао барове не либећи се да се упусти у туче и са много јачима од себе.

Повремено је помагао лоповима да ископају свјеже сахрањене људе и покупе њихов накит и ципеле. Већ у 16. години робијао је три недјеље јер је украо аутомобил.

Преселио се у Париз где је такође живио од крађе и проституције.

Каже да је чак пљачкао и студенте који су се борили са полицијом током протеста 1968. – док су спавали на улицама ноћу, Депардје им је вадио новчанике из џепова и скидао сатове.

"Сељак са боксерским носем", како себе описује познати глумац, спасен је бескућништва захваљујући једном ловцу на таленте који му је платио школу глуме.

То је за њега био преломан моменат.

Пошао је стазама славе након што је играо лопова у сексуално експлицитном француском филму "Les Vealseuses" 1974.

У каријери је снимио више од 170 филмова и постао мултимилионер. Номинован је за Оскара за улогу Сирана Де Бержерака и освојио Златни глобус за "Зелену карту".

Дjечак који је јео јежеве вечерао је са принцезом Дајаном, упознао папу и постао пријатељ Фидела Кастра.

Међутим, како пише у књизи, у приватном животу и даље је био несрећан. Имао је четворо дjеце са више различитих партнерки. Један од његових синова, Гијом, глумац који обећава, умро је у 37. години. И сам је имао бурну младост и патио од различитих болести зависности.

Отац и син су се отуђили, након што је Гијом оптужио Депардјеа да је "алкохоличар опсjеднут новцем". Умро је од упале плућа, недуго пошто му је нога ампутирана након саобраћајне несреће.

Депардјеа као да и даље гризе савијест због таквог односа са сином и пише да "никад неће наћи ријечи" да одговори на његове "потребе и патњу". Признаје да је био незрео отац. "Од 12. године живота, нисам се променио ни за јоту", каже он.

Нажалост, ни остала дјеца нису имала много боље мишљење о славном оцу, а Депардје каже да их је чак срамота да носе његово презиме.

"Рекао сам им: ‘Шта хоћете? Промјените презиме, забога, ако вам толико смета’", пише он.

Његова ћерка Џули није жељела ни да личи на оца. Прошле године је 40-годишња глумица признала да се пет пута подвргла пластичним операцијама, како не би личила на "оца битангу".

Депардјеова права љубав, како каже, налазила се у флаши.

Он тврди, међутим, да није ријеч о томе да је алкохоличар, "јер се алкохоличари не напијају". Он то свакако чини.

Прошле године је глумцу, који је преживио 18 саобраћајних несрећа, изречена забрана вожње у трајању од шест мјесеци, након што је пијан пао са скутера.

Каже да је једном био толико обезнањен, да је попио флашу лосиона за косу, помисливши да је ријеч о неком жестоком пићу.

У својим сјећањима, налази невјероватна оправдања за то што толико пије – мора да смири фобију од звукова које производи његово тијело.

"Опсједнут сам буком у мом тијелу, откуцајима срца, крчањем цријева, пуцкетањем зглобова", пише он.

"То ме заокупља до те мјере, да ако сам сам у хотелу, морам да пијем, како не бих излудио од те буке. Не могу да заспим, ако нисам мртав пијан".

Да ли је овај шокантни низ исповијести вапај напаћене душе жељне да се ослободи тешке прошлости? Или је то само покушај да се свијету представи у другачијем свијетлу?

Његова ћерка Џули сматра да људи треба да с дозом скепсе гледају на њеног оца, јер "он каже једно, а ради друго".

Пример је и његово гласно објављивање одласка из Француске које је уздрмало патриотска осјећања великог броја његових некадашњих сународника.

Прије двије године преселио се у Белгију, након што је Франсоа Оланд најавио план увођења пореза на богатство у износу од 75 процената. Посуо је со на рану тиме што је прихватио руско држављанство.

Фотографисан је у топлом загрљају руског предсједника Владимира Путина, а касније се спријатељио и са Рамзаном Кадировом, контроверзним чеченским лидером.

Међутим, већ наредне године рекао је новинарима да никад није напустио Француску и да је "цијела прича неспоразум".

У мемоарима пише о свом пријатељству с Путином.

"Обојица смо могли да постанемо битанге", пише без имало ироније. "Када је имао 15 година, као ни на мене, нико се не би кладио на њега ни у један пени".

Без обзира на помпу, није се одрекао свог 50 милиона евра вредног имања у Паризу, нити два ресторана, винског бара, неколико винограда и кућа. Чак је инвестирао и у кубанска нафтна поља и неке послове у Румунији.

Каже да покушава да се промјени и смањи алкохол, понекад "чак" пијући воду умјесто вина током оброка. Такође, плива сат времена дневно и пуши цигарете до пола.

Ипак, његова ћерка Џули недавно је предвидјела да ће њен отац за пет година бити мртав, ако настави тим путем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.