’Ало, ало’ ми је обезбедио пензију”

Иако је за улогу Ивет у култној, и код нас још увијек веома популарној серији “Ало, ало”, некада добијала свега 220 фунти по епизоди, британска глумица Вики Мичел тврди да се труд исплатио и да захваљујући тој серији данас може мирно да чека пензију.

Један од популарнијих британских ситкома, серија “Ало, ало” која се снимала од 1982. до 1992. године, донокела је глумици Вики Мичел (63) славу широм старог континента.

У карикираној верзији догађања из Другог свкетског рата са акцетом на чланове Покрета отпора и један мали кафе у Француској који води симпатични заводник Рене, Мичел је играла згодну конобарицу Ивет, познату по заносном режању и падању у загрљај главном јунаку, уз неизоставно: “Оооо, Ренее!”

Кроз разговор за Дејли телеграф, Мичел је недавно открила да ситуација у њеном животу, нарочито када је новац у питању, није била нимало блистава, чак ни када је добила улогу у серији “Ало, ало”.

“Недуго послије мог вјенчања, била сам без посла око осам мјесеци, са мањим прекидима. Супруг и ја смо дјелили све на пола, па сам била под великим притиском да што прије нађем посао. Пријавила сам се и умало прихватила посао у једној рекламној агенцији, а онда је улетјела аудиција за ‘Ало Ало’, и добила сам улогу”, наводи британска глумица.

Занимљиво је да, упркос великој популарности серије широм Европе, хонорари које су глумци у почетку добијали, нису били велики. Упитана колико је могла да заради од играња у серији, Мичел одговара:

“Играње улоге Ивет је, као што је једном мој колега Гордон Кеј изјавио, за мене значило сигурну пензију. Нисмо били много плаћени за само снимање, добијали смо око 220 фунти по епизоди.”

Она објашњава како се висина хонорара незнатно повећавала наредних година, због чега је цио глумачки ансамбл серије захтјевао од продуцената веће плате.

“У почетку смо снимали свега шест епизода по сезони, тако да је то у суштини био посао који се ради девет, десет седмица. Касније смо почели да снимамо више и да добијамо више новца”, наводи глумица.

Додаје да и данас редовно добија новац од бројних репризирања серије: “Некада је то свека неколико фунти, а некада много више, зависно од тога када се и гдје серија емитује. Али све је то користан новац.”

Након што је завршила са снимањем серије 1992. године, Мичел признаје да је била шокирана системом који постоји у телевизијској и филмској индустрији. Због тога је основала мању компанију, коју је потом годинама развијала са пријатељима и сарадницима, укључујући и своју ћерку.

На питање која је најтежа лекција коју је морала да савлада, када је ријеч о новцу, она одговара: “Како вјеровати људима. Око нас круже опасне ајкуле, баш као и неки дивни људи, нарочито у филмској индустрији, па је то свакодневна борба. Ја сам веома искрена особа и желим да сарађујем са искреним особама такође.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.