Албум “Лишће прекрива Лисабон” састава “Електрични оргазам” добија винилно реиздање

Овим издањем бивши “Југотон”, један од највећих дискографа у региону, наставља серију винилних реиздања кључних плоча новог таласа, а други студијски материјал београдског рок састава оригинално је издан у јуну 1982. године, управо као издање “Југотона”. Сам албум је имао 17 пјесама, 16 ауторских и једну обраду “Алабама Сонг”, које су насловима имале по једну ријеч, уз кратко трајање сваке нумере.

Прву страну плоче су чиниле нумере “Пођимо”, “Алабама”, “Жуто”, “Сам”, “Главе”, “Девојке”, “Африка”, “Подстанар” и “Лептир”, док се на Б страни налазило још осам пјесама: “Бомба”, “Незгодно”, “Разговори”, “Она”, “Знам”, “Четворо”, “Одело” и “Доколица”, уз доста мрачнији, нервознији и некомерцијалније оријентисан звук у односу на првенац групе “Електрични оргазам” и пјесме са “Пакет аранжмана”. Утицај постпанк бендова као што су “Магазин”, “Стренглерс” и “Џој дивижн” комбинован је са звуком психоделичних хероја попут “Дорса” и “Велвет андерграунда” у уникатан и јединствен музички израз, чија је клаустрофобичност појачана минималистичким текстовима и грубим вокалима Срђана Гојковића Гилета.

Бенд је ушао у студио “Тиволи” у Љубљани у новој постави са Јованом Јовановићем Грофом на басу и повратником из војске Гораном Чавајдом Чавкетон на бубњевима, док су Љубомир Јовановић  и Срђан Гојковић на гитарама и Љубомир Ђукић на клавијатурама и вокалу чинили нуклеус савршено усвиране групе.

Албум су продуцирали чланови бенда, уз помоћ Тонија Јурија, док је на пјесмама “Алабама” и “Лептир” трубу као гост свирао Перо Угрин. У то вријеме полако је слабио утицај новог таласа, али је њихов албум био нешто другачије у односу на остатак домаће сцене, добио је одличне критике у штампи, али није био комерцијално успјешан, што и није било чудно за плочу без иједног правог хита, иако су се пјесме “Одело” и “Доколица” донекле пуштале на радију.

- Албум нам се десио у чудном тренутку. Тада су доминирали бендови “Идоли”, “Филм”, “Прљаво казалиште”, где има више поп музике, а нови талас није актуелан. Ми смо се бавили уметничком музиком, не комерцијалним аспектом и није нам било важно колико ћемо плоча продати - рекао је Гојковић.

Сам албум је имао одређену врсту концепта, који се темељио на интроперспективним темама отуђења, усамљености и параноје, што је Душан Весић, рок новинар и публициста, у својој књизи “Бунт дјеце социјализма” описао као нови степен урбане бескомпромисности.

- У музичком смислу остали су бескомпромисни. Направили су албум који није личио ни на један други југословенски албум. Не само да нису направили неки уступак, него су се још више затворили. На првом албуму гледали су око себе, на другом су се загледали дубоко у себе - написао је Весић.

Сам Гиле, који је био аутор свих текстова, признао је касније да је албум био нека врста јединственог циклуса у његовом ауторском раду.

- Био је то наш први концептуални албум. Ми смо снимали тих 17 песама не као посебне синглове, већ се они посматрају као једна колекција, циклус. Говорили су нам са више страна да је албум јединствен, да нема узоре у другим уметницима или албумима - истакао је Гојковић.

Драган Папић био је фотограф и аутор насловне стране, на којој се налази насмијешени Чавке, у оштром контрасту са мрачним темама самог албума, а већ од сљедећег албума “Лес Цхансонес Популаирес” (1983) бенд полако почиње да прави отклон од новог таласа према класичном рок звуку.

Назив

Гојковић је једном приликом открио и како је дошао на идеју за баш тај необичан и атрактиван назив албума.

- Случајно сам са Чавкетом у посети код његове мајке једном приликом угледао писани љубавни роман ауторке Барбаре Картланд, чији ми је мало другачији назив “Лишће покрива Лисабон” био феноменалан. Изменио сам ту другу реч и тако смо добили назив албума. Фасцинирао ме наслов и желео сам да га узмемо - навео је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.