Оне живе од секса: Проституција је била мој избор
Док је за многе проституција табу тема, која отвара бројна питања о томе да ли би требало да буде легализована, ове жене одлучиле су да испирчају своју страну приче. Њима је проституција дио свакодневице, а неке од њих не виде ништа лоше у свом послу.
Нисам проститутка него предузетница
Кортни Харт за себе каже да је пословна жена која сама организује своје клијенте, води веб-сајт, финансије и маркетинг и тако већ 11 година. Бави се пословном пратњом и зарађује 450 до 600 долара по сату.
"Имам инвестиције и некретнине, пензиони фонд и приватно здравствено осигурање. Људи мисле да овај посао подразумева да стојите на улици и продајете тијело за дрогу. Не, то није мој стил", каже Кортни.
Кортни сматра да овај посао отвара неке нове прилике и шансе уколико га радите на прави начин. Своју каријеру је започела са 18 година када је била фризер и радила у ноћном клубу. Касније је живјела са двије цимерке које су се бавиле овим послом.
"Свакако сам била сексуално активна у том периоду, па зашто не бих добијала и новац за то? Ипак, моја породица мисли да радим у маркетингу. Долазим из конзервативне европске породице и то би им сломило срце. Ја нисам добра Италијанка која је удата и има дјецу. Они не знају да би ме то учинило очајном – ово је мој избор", рекла је.
Њени клијенти су само старији директори компанија са довољно новца да могу да приуште хотел са пет звјездица. Клијенти јој плаћају и да путује до Азије или Сједињених Америчких Држава како би им правила друштво.
"Током радних дана имам само два-три клијента, али су ми викенди увијек пребукирани. Клијенти хоће да разговарамо, да одемо на вечеру, не само да имамо секс. Никада нисам имала проблем са агресивним клијентима. Једино мрзим када покушавају да ми оборе цијену."
Двадесетдеветогодишња Кортни признаје да овај посао узима данак њеном љубавном животу, те да јој је тешко да вјерује мушкарцима, због чега је несигурна.
Откако се бави овим пословом Хартова је имала само двије озбиљне везе. Прва љубав је био клијент са којим је била три и по године у вези, а за то вријеме се није бавила проституцијом. Ипак, након раскида вратила се послу.
"Престаћу да радим када пронађем праву особу. Ја сам такође конзервативна и веома моногамна. Чак и да мом партнеру не смета посао којим се бавим, из поштовања према њему не бих га радила", закључила је.
Морала сам некако да финансирам студије
Џејн Грин је у овој индустрији више од 20 година, а почела је да ради док је студирала социологију на Новом Зеланду.
"Долазим из радничке породице у којој нико није похађао универзитет. Морала сам да финансирам себе и факултет, па сам зато почела да се бавим овим послом када сам схватила да могу доћи до већег новца. Радила сам грозне послове, ово је потпуно другачије. Познајем толико људи који се баве овим послом и живе сасвим нормално – жене са дјецом и оне које се брину за старије чланове своје породице", испричала је.
Џејн је преживјела тортуру рада у илегали док је живјела на Новом Зеланду. Ипак, у Мелбурну ради у легалном борделу и залаже се за права жена у овој индустрији.
"Тукли су ме, али нисам смјела да пријавим клијенте полицији, јер је и оно што радим било илегално. Звале би нас колегинице и говориле да су силоване, али не смију да зову полицију. То не би смјело да се дешава! Док сам радила на улици, гађали су ме јајима и малтретирали у јавности. Једном је чак и таксиста покушао да ме силује."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
