Историја секс-лутака дужа је него што се мислило - Хитлер измислио прву?

Г.С.
Историја секс-лутака дужа је него што се мислило - Хитлер измислио прву?

Почело је са кожним луткама, а сада се праве роботи који наликују женама.

Историја секс-лутака дуга је неколико стотина година. Зависе од технологије која стално напредује, па су и оне све вјерније копије жена из стварног живота.

Један од најраније забиљежених примера употребе секс-играчака био је у 17. вијеку, када су се ручно шиле кожне лутке за холандске морнаре који су трговали са јапанским морнарима.

Наводно су били врло усамљени на дугим путовањима, па је јасно зашто су одлучили да имају “пријатељице од коже”.

Истраживач историје прављења и употребе лутака за секс, Ентони Фергусон, наводи да је четрдесетих година прошлог вијека, тада њемачки надреалистички умјетник Ханс Белмер направио модернију верзију секс-лутке.

“Невјероватни, еротизовани модели које је Белмер правио, разликовали су се од данашње функционалне лутке за секс по томе што нису имале отвор за пенетрацију”, наводи се у Фергусоновој књизи “Секс-лутка: Историја 2010”.

Отвори су почели да се додају крајем Другог свјетског рата, изумом лутке за секс на надувавање.

Ако вјерујете урбаним легендама, могли бисте помислити да је секс-лутке заправо измислио нико други до Адолф Хитлер.

Према неким теоријама, на тај начин је желио да спријечи Нијемце да спавају са женама које нису Аријевке, и да је тако спроводио политику за спречавање полно преносивих болести.

Зај наведене тврдње – нема доказа.

У Сједињеним Државама, огласи за секс-лутке су почели да се појављују у порно-часописима почев од 1968. године, а како је вријеме одмицало, ове лутке су постајале све живописније, са новим силиконским материјалима, отварајући пут ка томе да се доведе у питање истинска људска потреба за блискошћу са другим људским бићем.

Сада, у 21. вијеку, секс-роботи могу и да говоре, а чак и постоје и програми који омогућавају, додуше вештачку – емоционалну интиму.

Водећи произвођач лутака за секс је фирма “Abbis Creations”, која је основана 1997. године и прави лутку под именом ReallDoll. Компанија сада производи и трансродне лутке, као и силиконске груди за транс-жене.

Друга компанија “Sinthetics” лансирала је свој модел лутке 2010. године, а компанија “Ginoid” производи лутке које могу да причају, смију се, трепћу, па чак и да се најеже.

У интервјуу за “Индепендент”, Мет Кривик, који ради за “Sinthetics”, рекао је да су већина купаца “углавном људи фасцинирани људским тијелом”.

Такође је рекао да их купују парови, али и самци са циљем да истраже секс са новим партнерима.

“Парови сматрају да су овакве лутке сигуран начин да имају контакт са другим партнером, јер нема емоција. То је сексуално истраживање без варања”, рекао је.

“Постоје усамљени мушкарци средњих година који не желе да иду на састанке, ту су и особе са инвалидитетом којима су секс-лутке згодни сапутници, а затим постоје парови који желе да додају још једну димензију сексуалном животу и искуству”, наводи се на сајту компаније “Ginoid”.

У међувремену, забиљежени су случајеви људи који изјављују да су се истински заљубили у своје лутке, а произвођачи сугеришу да ће у будућности на тржишту бити понуђене и лутке које ће “правити друштво” усамљеним и старијим људима.

Када је ријеч о продаји, осим Сједињених Држава, објављено је да су међу најразвијенијим тражиштима она у Њемачкој, Аустралији и Уједињеном Краљевству, преноси РТС

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана