Испитивање дало одговор на вјечно питање: Могу ли мушкарци и жене бити "само пријатељи"

Мушкарци и жене живе и раде раме уз раме, и генерално се чини да могу да избјегну да "спонтано спавају заједно".

Међутим, остаје могућност да је ова наизглед платонска коегзистенција само фасада, разрађени плес који прикрива безброј сексуалних импулса који жуборе тик испод површине.

 Ново истраживање Универзитета из Висконсина и из САД сугерише да можда има истине у овој могућности – да можда мислимо да смо способни да будемо "само пријатељи" са припадницима супротног пола, али прилика (или уочена прилика) за "романсу" често вреба само иза угла, чекајући да насрне у најнеповољнијем тренутку.

Да би истражили одрживост истински платонских пријатељстава супротног пола – истраживачи су довели 88 парова-пријатеља супротног пола у лабораторију. Приватност је овдје била најважнија – на примјер, замислите посљедице ако два пријатеља сазнају да један – и само један – има неизречена романтична осјећања према другом током њихове везе.

Да би обезбиједили искрене одговоре, истраживачи не само да су слиједили стандардне протоколе у ​​вези са анонимношћу и повјерљивошћу, већ су такође захтијевали од оба пријатеља да се сложе - вербално и једно пред другим - да се уздрже од разговора о студији, чак и након што су напустили тестирање и објекат.

Ови парови су затим раздвојени, а сваком члану сваког пара је постављен низ питања у вези са његовим или њеним романтичним осјећањима (или недостатком истих) према пријатељу са којим су похађали студију.

Резултати указују на велике родне разлике у томе како мушкарци и жене доживљавају пријатељства супротног пола. Мушкарце су много више привлачиле пријатељице него обрнуто.

У ствари, процјене мушкараца о томе колико су били привлачни својим пријатељицама нису имале практично никакве везе са оним како се те жене заправо осјећају, и скоро све има везе са оним што су се сами мушкарци осјећали. У суштини, мушкарци су претпостављали да је свака романтична привлачност коју искусе била обострана и били су слијепи за стварни ниво романтичног интересовања које осјећају њихове пријатељице.

Жене су такође биле слијепе за начин размишљања својих пријатеља супротног пола; јер жене углавном нису биле привучене својим мушким пријатељима и претпостављале су да је овај недостатак привлачности обостран. Као резултат тога, мушкарци су доследно прецјењивали ниво привлачности које су осјећале њихове пријатељице, а жене су доследно потцењивале ниво привлачности које су осјећали њихови пријатељи.

Мушкарци су такође били спремнији да дјелују на ову погрешно схваћену међусобну привлачност. И мушкарце и жене подједнако су привлачили романтично повезани пријатељи супротног пола и они који су били слободни.

Међутим, мушкарци и жене су се разликовали у томе у којој мери су привржене пријатеље видјели као потенцијалне романтичне партнере. Иако су мушкарци подједнако за романтичне састанке са заузетим и соло пријатељицама, жене су мање биле заинтересоване за заузете мушкарце.

Ови резултати сугеришу да је мушкарцима, у односу на жене, посебно тешко да буду "само пријатељи".

Ово није само потврда стереотипа о мушкарцима и наивним женама жељним секса; то је директан доказ да двије особе могу доживјети потпуно исти однос на радикално различите начине. Чини се да мушкарци виде безброј могућности за романтику у својим наводно платонским пријатељствима супротног пола. Жене у овим пријатељствима, међутим, изгледа да имају потпуно другачију оријентацију - ону која је заправо платонска.

Ове студије сугеришу да мушкарци и жене имају веома различите погледе на то шта значи бити „само пријатељи“ — и да ови различити погледи имају потенцијал да доведу до проблема. Иако се чини да су жене искрене у свом уверењу да су пријатељства супротног пола платонска, чини се да мушкарци не могу да искључе своју жељу за нечим више.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.