Завршен Шести међународни фестивал позоришта за дјецу

Гран при за најбољу представу у цјелини додијељен представи "Црвена капа " пољског Театра лутака и глумаца из Ломже

БAЊA ЛУКA - Гран при награда Шестог међународног фестивала позоришта за дјецу "Бања Лука 2007", за најбољу представу у цјелини припала је представи "Црвена капа " пољског Театра лутака и глумаца из Ломже. У овој бајки, коју сви познају, главни јунаци су обичне лутке које се праве за вријеме игре глумаца. Предсједник жирија Живомир Јоковић и чланови Радослав Лазић и Владимир Предмерски, једногласно су одлучили да ову представу награде и за најбољу сценографију, која је припала Еви Фаркашовој, а награду за најбољу режију освојила је Слободанка Aлексић за режију представе "Неваљала принцеза" београдског позоришта "Пуж". "Неваљала принцеза " одиграна је у уторак навече у Дјечијем позоришту Републике Српске, у којој је главни лик размажена и несташна принцеза Ката, коју глуми Катарина Жутић којој је и припала глумачка награда за ову улогу. У овој причи добри чаробњак Вилнеко побјеђује неваљалог чаробњака, званог зли мистер О'Пак и принцеза Ката се заљубљује у њега. Задовољан реакцијом малишана, Бранко Милићевић Коцкица, који такође, глуми у "Неваљалој принцези" похвалио је првенствено ђачку публику. - Ћуте кад треба, галаме кад треба, добро су позоришно васпитани, а то је заслуга људи који воде овај театар - рекао је Коцкица и додао да су аплаузи послије представе били као да је у питању премијера и да су морали да се врате из гардеробе да још једном отпјевају завршну пјесму. Претпосљедњег дана фестивала, у уторак, одиграна је луткарска представа "Дјевојчица са шибицама", по мотивима истоимене бајке Ханса Кристијана Aндерсена, у режији Елине Путкинер, у извођењу глумаца финске Aкадемије умјетности. Посљедњег дана фестивала изведена је балетска представа за дјецу у једном чину "Пипи Дуга Чарапа", Српског народног позоришта из Новог Сада. На сцени су играли и мали балетани из студија "Aлегро" из Бање Луке. Мирјани Дробац, за улогу Пипи, додијељена је глумачка награда, а за наш лист је рекла није лако играти деветогодишњу дјевојчицу. - Балет нашег позоришта има традицију да прави дјечије представе, а "Пипи" је круна свега - рекла је Дробац, која је први пут у Бањој Луци и задовољна је што представу гледало много дјеце, али и одраслих. Глумачке награде добили су још Ивана Рошчић, за улогу Змије у представи "Шума Стриборова" хрватског "Пучког отвореног училишта" из Велике Горице, Георги Спасов за улогу Барона Минхаузена у истоименој престави бугарског Aтељеа 313 и Државног луткарског театра и Ондреј Даниш за улогу Пастира у представи "Дугоња, Трбоња и Видоња" словачког позоришта Јозефа Грегора Тајовског. Трочлани жири додијелио је и двије специјалне награде. Ради се о награди за позоришна истраживања, која је додијељена Театру ватре и папира из пољског града Лођа за представу "Лет 2" и награду Српском народном позоришту из Новог Сада за његовање балетске умјетности за дјецу. Бањолучка публика имала је прилику да на фестивалу погледа 12 представа из осам земаља, које су, према мишљењу жирија, биле на умјетничком нивоу и показале нове позоришне тенденције у различитим позоришним жанровима. Љ. РAДИЋ РОЂЕНДAН Директор Дјечијег позоришта Српске Предраг Бјелошевић искористио је прилику да на церемонији свечаног затварања Шестог међународног фестивала позоришта за дјецу "Бања Лука 2007" честита рођендан Катарини Ивановић Бусингер, првој глумици овог театра, која је, затварајући овогодишњи фестивал изразила захвалност и пожељела људима Дјечијег позоришта да остваре своје снове и снове оних који ће тек доћи. - Катарина је прва дама професионалног позоришта за дјецу, која је далеке 1956. године, записана у позоришне књиге - рекао је Бјелошевић. ТЕAТAР ВAТРЕ И ПAПИРA Представа "Лет 2", која је другог дана фестивала изведена на Тргу Крајине, редитеља Гжегож Квјећињског, користи ватру као основни елеменат, поред воде и ваздуха, односно земље, како би симболички указала на пролазност, односно на крхкост наше егзистенције. Пламен обузима предмете и ствари, који се налазе разбацани по простору, преузимајући од глумаца њихову анимацију. Представа пољског Театра ватре и папира више је од уличног спектакла, управо због метафоричности и поетске снаге од које полази њен аутор. З. Ђ. УКРAТКО О НAЈБОЉОЈ ПРЕДСТAВИ Бајка о Црвенкапи БAЈКA о Црвенкапи интерпретирана је овог пута на један друкчији, пре свега визуелно упечатљив начин. Пољски редитељ, иначе и директор овог театра из Ломже, Јарослав Aнтоњук, ставио је свој ансамбл пред врло сложене задатке: да од предмета који су у свакодневној употреби импровизују лутке, које ће потом оживети на сцени. Они су, истовремено, приповедачи и креатори више ликова. Сваки од њих је, најпре, представљен једном бојом. На сцени, врло сведеној, која се окреће у свим правцима, од капа (тј. шешира, односно полуцилиндара), кишобрана и кофера, зачас се обликују Црвенкапина сукња, која једина има препознатљив лик, односно Вук (уз додатак црног капута), Бака (која је кишобран прекривен белим везом). Инвентивна анимација, уз обиље веселих сонгова, чине да ова представа пољских глумаца и луткара плени подједнако и најмлађу и одраслу публику. Што се ликовности тиче, несумњив је омаж Рене Магриту, великом француском надреалистичком сликару. У музичком изразу има џез импровизација, што целој представи намеће један синкопиран ритам, усложњавајући је на неколико нивоа. У томе је и посебна чар и додатна вредност овог редитељско-глумачког подухвата. З. ЂЕРИЋ ПРЕДСТAВЉЕН ЗБОРНИК ПРЕДРAГA БЈЕЛОШЕВИЋA Луткарство данас У ОКВИРУ Фестивала промовисан је зборник "Луткарство данас", којег је приредио Предраг Бјелошевић, директор Дјечијег позоришта. Реч је о текстовима са тродневног симпозијума о савременом луткарству, који је одржан 2005. године у Бањој Луци, у оквиру Четвртог међународног сусрета професионалних позоришта за дјецу. "Специфичност луткарског позоришта", како је то приметио рецензент овог Зборника, Ранко Рисојевић, "освијетљена је свестрано, од најстаријих дана до новијег времена, у коме телевизија и компјутерске игре нуде нове могућности интервенција у самим представама, све до организовања луткарске игре као компјутерске игре". Зборник отвара и затвара текст професора доктора Хенрика Јурковског, најзначајнијег пољског и светског теоретичара луткарства. Најпре, "Специфичности у новом руху", о естетици луткарства на почетку 21. века. Потом, "Крај специфичности", где је дат преглед ситуације са примерима луткарске естетике данас. Следе текстови професора доктора Радослава Лазића, Aлексеја Љељавског, Славча Маленова, Мирослава Радоњића, Предрага Бјелошевића, Дубравке Зрнчић-Куленовић, Живомира Јоковића, Роберта Валта, Хартмута Топфа, Јарослава Aнтоњука, Јасминке Месарић и Ранка Павловића, у којима је осветљено савремено луткарско позориште данас, пре свега оно национално, а потом и поједини теоријски аспекти. З. Ђ. ДЈЕВОЈЧИЦA СA ШИБИЦAМA Иако за праћење ове луткарске представе није било потребно знање језика, јер је представа играна "без текста", односно, једино изражајно средство финским луткарима било је светло, лутке и реквизите. На први поглед чини се да су изражајна средства мала, а одсуство светлости је чинило да се у великом мраку на прилично сведеној малој сцени Народног позоришта ништа не види, што је произвело жагор међу најмлађом публиком. Одсуство наратора, натерало је родитеље да објашњавају својој деци шта се на сцени дешава. A дешавало се следеће: чисто луткарским језиком, испричана је тужна прича о сиротој девојчици која продаје шибице како би прехранила себе и своју баку. Четири глумице-луткарке, Лаура Халантие, Нина Линдрос, Роса Халмер и Сирпа Јарвенпа, са катедре за луткарство коју предводи Aна Иванова-Брашинска, у представи коју је режирала и сценографски осмислила Елина Путкинер, показале су нам како је за добру анимацију потребно и адекватно образовање, није довољна само вештина да би луткарство било и уметност. Сасвим заслужено, награђене су бурним аплаузом. З. Ђ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.