Зашто Херцеговину зову крајем пчела и меда

Са око 200 љековитих трава, које успијевају на херцеговачком камену, овај крај производи чувени природни мед, за који су недавно на Свјетском фестивалу меда у Ирској рекли да има "боју руског ћилибара"

ТРЕБИЊЕ - У Поповом пољу још живи сјећање на старину Риста Ђордана. Он је, некада давно, показивао на Леотар и брда око Требиња, питајући младе: - Видите ли шта, ђецо, у овим брдима? - Видимо, ђеде, само камен, бијеле се брда од камена, ништа друго - одговарала би омладина са смијехом. - Е, педесет и три љековите траве су у оном брду, како не видите! Бог је сваком крају нешто подарио, неком траве, а неком изворе - објашњавао је ђед Ристо, који је од херцеговачких трава справљао и чувене мелеме за ране. Данас од око 200 врста љекобиља, али и цвјетова и нектара, херцеговачки пчелари справљају далеко знани природни херцеговачки мед. Од 40 хиљада кошница произведу око 650 тона меда годишње. И поред тога што не постоји организовани откуп, све се прода на тржишту од Дубровника, преко Сарајева до Београда и Новог Сада... У прољеће не остане - ни кашика. Од младе јагњетине са херцеговачке зановијети и меда од кадуље, вријеска, зановијети, драче и других трава, кажу, нема ништа укусније ни слађе. Требињци иду тако далеко да тврде да је и чувена народне пјесма "Медна уста, цуро имаш, жалиш ли их ти..." настала код њих, на југу. - Неизвјесно је колико ће ова сезона бити медна и медоносна, јер је вегетација кренула сувише рано, а већ ухватила суша, па сам са пчелињаком, као и бројни пчелари-номади, тренутно на Жегуљи код Љубиња - испричао нам је један од најпознатијих требињских пчелара Мишо Дучић. Он је додао да је читава породица укључена у овај посао и посебно га радује што се све више младих људи, чак и жена, обраћа њему за савјет, купује кошнице, подиже кредите и - креће у ову привредну грану. Кад су недавно представници Удружења пчелара Норвешке и предузећа које се бави увозом пчелињих производа у ову скандинавску земљу дошли у Требиње, посјетили су пчелињак Влада Aнђелића у Врбну и Милоша Кажовића у Дубочанима. Били су пријатно изненађени - уредношћу и озбиљношћу са којом Херцеговци приступају производњи меда. Са око 400 кошница пчелињак Влада Aнђелића свакако је најбројнији у Требињу, а ова породица традицију производње меда, али и матица, матичне млијечи и поленовог праха развија већ више од пет деценија. Његов син Слободан у продавници Удружења пчелара у Требињу нуди восак и сав пчеларски прибор, и ту се окупљају произвођачи и нови и стари из цијеле Херцеговине. - Пчеларство је данас читава наука и, преко пчеларске задруге "Жалфија" и Удружења пчелара источне Херцеговине, много улажемо у едукацију пчелара, уз честа предавања и на друге начине - рекао је професор Милош Кажовић, који је као избјеглица 1996. године стигао у Требиње, добио од пријатеља кошницу на поклон, заљубио се у матицу и пчеле, и данас има - неколико стотина кошница. Он истиче да задруга "Жалфија" намјерава да од ове године организује Сајам меда у Требињу, гдје би се, осим меда, нашли и други препознатљиви производи јужног поднебља. Пошто је првих 300 килограма херцеговачког меда отишло на анализу у Норвешку, произвођачи са југа Српске надају се да ће сјевер Европе ускоро постати њихово - ново тржиште. Предузеће "Херцег-мед", којим руководи Предраг Милошевић, учешћем на сајмовима од Сарајева до Даблина, учинило је огроман допринос промоцији овог производа као једног од херцеговачких брендова. У многим робним кућама на просторима бивше Југославије паковања овдашњег меда обогаћена су бадемима, орасима, љешницима, смоквама, грожђицама... На недавном Сајму меда у Бјеловару, требињски "Херцег-мед" је једини из БиХ имао све атесте и дозволе за мед - као храну животињског поријекла. Милошевић је подсјетио да је на Свјетској изложби у Даблину, у Ирској, прије двије године, жири боју херцеговачког меда назвао "бојом руског ћилибара". Не каже се случајно у Херцеговини да "пчеле умиру" (никада да "крепају" или "цркавају"), што показује да се поштују као "божански дар". Миливоје БЕШТИЋ Фотографије Предраг МУЦОВИЋ ТВРДОШ Сазнали смо да је и пчелињак манастира Тврдош код Требиња тренутно "на паши" у околини Љубиња, а одатле ће у Невесињско поље - на љетну "ливадску пашу". Ускоро ће и Спасовдан, када се, по традицији у овом крају, први пут врца и проба млади мед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.