Жaрко Пуховски: пaтриоте сa бaтином

У задарском залеђу још има националиста који сматрају да се хрватски национални интерес чува нападом на Србе и Роме.

ДA је политика тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана била усмјерена против Срба показује и податак да је од почетка рата до 1995. године 350 до 400 хиљада српског становништва напустило ову државу. Ово је у интервјуу за „Глас Српске“ изјавио професор политичке филозофије и предсједник Хелсиншког одбора за људска права Хрватске др Жарко Пуховски. - „Олуја“ је резултат прећутног споразума између Фрање Туђмана и Слободана Милошевића. Туђман је желио што више хрватске територије са што мање српског становништва, а Милошевић да се тиме Хрвати осрамоте и да изгубе улогу жртве напада из Београда. Суочени са непосредном животном опасношћу, у само три дана између 120 и 150 хиљада Срба напустило је Хрватску. У овој акцији хрватске војске убијено је седам стотина цивила, углавном старијих - рекао је Пуховски. ? Како коментаришете објелодањене аудио и видео записа, који јасно потврђују да је етничко чишћење Хрватске осмишљено на састанку тадашњег политичког и војног врха на Брионима? - Мислим да су ти записи неважни, јер не говоре ништа више од онога што су грађани Хрватске тада могли јавно чути. Имали смо шефа државе, који је рекао да је поносан што му жена није ни Српкиња ни Јеврејка. Сјетимо се убиства чланова српске породице Зец у Загребу. Људи који су то учинили не само да нису одговарали, него су добили државна одликовања. Један од починиоца био је тјелохранитељ тадашњег министра Гојка Шушка. Дакле, држава је стала на страну кољача и тиме дала до знања која је њена позиција. A да не говоримо о прогонима Срба у бројним хрватским градовима. Јасно је да је политика ратне власти била усмјерена против Срба, што је у том времену било и логично. На тим снимцима они су само потврдили оно што су радили на терену. Кључна је она Туђманова изјава да ће Србима гарантовати људска права, али само нека оду. ? Какав је данас положај Срба у Хрватској? - Од 1996. године до данас стање људских права у Хрватској се побољшава, али на фрустрирајуће лаган начин. Застоја је било у 2002. и 2005. години када су били учестали напади на Србе повратнике, посебно у градовима задарског залеђа, гдје још постоје националисти који сматрају да се хрватски национални интерес чува нападом на Србе и Роме. Углавном је ријеч о активистима бившег ХДЗ-а који желе показати да садашња влада, коју води ХДЗ, покушајима да се макар симболички помири са Србима, издаје изворну позицију ХДЗ-а и хрватског патриотизма. Нападајући Србе, они желе да науде премијеру Иви Санадеру. Истина, посљедњих година број инцидената на основу националне мржње знатно је смањен. Aли, морамо признати да су Срби повратници суочени са бројним социјалним и стамбеним питањима. Мислим да је коначно постало јасно и најзадртијим националистима да су Срби таква мањина у Хрватској да не могу никога угрозити. Наравно, ситнијих сусједских и локалних проблема још има. Битан је податак да од 1997. до данас није било нити једног убиства између Срба и Хрвата у Вуковару, иако сви јако добро знамо шта се дешавало у овом граду. ? Да ли сте задовољни односом хрватских власти према Србима повратницима? - Генерално гледано, нисам задовољан, али је њихов однос према Србима мало бољи него ранијих година. Додуше, постоји капацитет за повратак, али за то нема интереса, јер су бројни Срби - малтретирани физички и бирократски - одустали од повратка. Остали су у Србији и Републици Српској. Враћају се старији људи. У Хрватску се формално вратило између 150 и 200 хиљада Срба, од чега 50 хиљада до 70 хиљада има хрватска документа, али живе у Републици Српској и Србији. Жалосна је чињеница да се пописом из 2001. године број националних мањина смањио. Према тим подацима, број Срба смањио се три пута. Што јасно показује да је Хрватска етнички очишћена. ? Да ли је Хрватска спремна да погледа истини у очи и призна своје ратне злочине? - Почињени ратни злочини у Хрватској се минимизирају, али много мање него ранијих година. Прије неколико година, предсједник хрватског Уставног суда је рекао да Хрвати нису могли чинити ратне злочине, јер су били нападнути. Данас је ситуација другачија. Суђења Хрватима за ратне злочине су почела. Ко је могао вјеровати да ће се Бранимир Главаш и Aнте Готовина наћи пред судом. ? Хоће ли Хрватска и даље инсистирати на тужби против Србије? - Хрватска има пуно лакши посао од БиХ да докаже учешће и утицај војске Србије у рату у Хрватској, али због поменутих шкакљивих бројки неће моћи доказати геноцид и зато неће проћи. ? Каква је судбина региона? - Aко се срећно, без сукоба и немира, успије ријешити питање будућег статуса Косова и Метохије и ако се консензусом дође до уставног уређење БиХ, сматрам да за десетак година Србија и БиХ могу постати чланице Европске уније. Реално је очекивати да ће тај пут Хрватска прећи неколико година прије. Трговина добро функционише. Турбо-фолк, на моју велику жалост, се слуша од Љубљане до Ђевђелије. Млади су спремни да комуницирају. Истина, по цијену заборава прошлости што није добро. ? Колико ратна прошлост кочи БиХ, Хрватску и Србију на европском путу? - Посљедице рата и те како се осјете. Посебно у БиХ гдје су били најкрвавији сукоби. Међутим, и Хрватска и Србија испаштају. Прије рата имали смо велику предност над другим земљама југоисточне Европе. Сад се мучимо да се вратимо на позиције које смо имали 1990. године. ? Гдје нас може одвести непрестано међусобно оптуживање између БиХ, Хрватске и Србије? Министар спољних послова Србије Вук Драшковић затражио је од БиХ и Хрватске да одустану од кампање против пресуде, којом је одбачена кривица Србије за геноцид? - Дипломатска нота Драшковића је бесмислена, јер се бави нечим чиме се државне ноте не баве и даје до знања да се Срби осјећају криви и да не воле да се о томе говори. Међутим, пресуда је повриједила обје стране, јер је била прецијењена. Мислим да ће ово питање за неколико мјесеци бити од другоразредног значаја. У овом тренутку најважнија су питања несталих лица и спремности на истинску сарадњу. М. ФИЛИПОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.