Замирисала медна Херцеговина

Првих дана домаћини из Дубочана мислили су да Кажовићи нису при себи, да би потом, када су настајале подзиде и терасе, множиле се кошнице, посађено воће, сви су долазили да честитају, помогну и похвале

ТРЕБИЊЕ - У нетакнутој природи села Дубочани, петнаестак километара од Требиња, "бијели се у гори зеленој" савремени пчелињак браће Милоша и Богдана Кажовића, који по уређености, примјени савремених метода, али и бројности спада у ред најбољих пчелињака медоносне Херцеговине. И све то настало је на голој драчи и камену за само десет година, када су, на поклон од пријатеља Зорана Сорајића, добили прву кошницу, закупили државну шикару и засукали рукаве. - Првих дана домаћини из Дубочана мислили су да Кажовићи нису при себи, да би потом, када су настајале подзиде и терасе, множиле се кошнице, посађено воће, сваки дошао да честита, да помогне и похвали - прича Милош Кажовић врсни професор математике у Техничкој школи Требиње и један од оснивача пчеларске задруге "Жалфија". Захваљујући труду и раду, јер је "Богдан одрађивао три смјене дневно на пчелињаку, а Милош, допуњавао четврту", као и донацијама италијанске организације "Укодеп" и оснивању задруге, потекао је мед из овог, али и пчелињака других произвођача, који су се окупили око "Жалфије". Милош и Богдан ових дана имају пуне руке посла. Контролишу друштва да не остану без хране, додају наставке, пазе на евентуално ројење, погледују у бујну вегетацију, која је одавно кренула и сумњичаво врте главом. - Зановијет је замедила и прошле и претпрошле године, хоће ли трећи пут узастопно, тешко је рећи - казао је професор Кажовић, додајући да, ако не буде наглог скока температура, може се очекивати просјечна медоносна година и прво традиционално врцање на Спасовдан. У шали додају да њихове пчеле доносе "међународни мед", јер често лете преко оближњег Билећког језера, гдје прелазе у Црну Гору! Идуће седмице кажу, у задрузи "Жалфија" очекују предсједника Удружења пчелара Норвешке, како би покушали договорити да еко-херцеговачки мед стиже и на тржиште ове скандинавске земље. До тада, мало је која тегла претекла код ових произвођача, који су се, одмах на почетку заљубили у ону прву кошницу, и према пчелама се односе са поштовањем и љубављу - као према човјеку. Не каже се случајно у Херцеговини да пчеле умиру, и нико неће рећи да је пчела - крепала. Кажовићи се редовно едукују, јер је пчеларство постало наука и радује их што њиховим стопама креће све више Херцеговаца, поготово младих. Њима сваке сезоне браћа поклоне мноштво нуклеуса и матица - за нови почетак. М. БЕШТИЋ СAЈAМ Од ове године пчеларска задруга "Жалфија" намјерава да организује Сајам меда у Требињу, гдје би се, поред меда, нашли и други препознатљиви производи јужног поднебља, али и пресе, прибор и опрема из ове гране привређивања, које су сачуване до данашњег дана, како би се показало да пчеларство у Херцеговини има веома дугу традицију. - Наш је циљ да заштитимо географско поријекло природног херцеговачког меда - каже Милош Кажовић, појашњавајући да је, уз помоћ Владине канцеларије у Требињу, започела израда базе података свих пчелара источне Херцеговине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.